Nikad teža zima za Mihriju
Zahladnelo je na padinama planine Ninaje kod Rožaja, još se nije otopio ni prvi ovogodišnji sneg, a već provejava i novi. Živa u termometru već se spuštala ispod nule. Raskaljali su se seoski putevi, pa se teško stiže do zabitih planinskih sela od kojih će mnoga, već posle prve ozbiljnije vejavice, mesecima biti odsečena od sveta.
Teško se do svog sela Stup, na granici Srbije i Crne Gore (tutinske i rožajske opštine) probija i Mihrija Murić (34) majka maloletnih sinova Ernesa (15) i Enesa (13), koje jedva prehranjuje i školuje. Skoro dve godine hrabra Mihrija i njena porodica štićenici su Humanitarnog mosta "Vesti". Osim o Ernesu i Enesu Mihrija je, u bedi i sirotinji, daleko od asfalta, radeći svakakve poslove, pa i najteže (bila i drvoseča) izdržavala i pet decenija starijeg i teško bolesnog i šlogiranog supruga Abdulaha koji je u 86. godini preminuo početkom oktobra.
- Mada je bio teško bolestan i nije mogao da ustaje, a i imao je dosta godina, Abdulahova smrt nam je teško pala. Deci posebno, koliko god da je bio star, otac je otac. Već su porasli momci i shvataju gde živimo i s kakvim se nevoljama suočavavamo, stalno su uz mene, žele da mi pomognu, ali su kao i ja nemoćni, jer u ovoj nedođiji nema od čega evro da se otkine - ističe Mihrija. Naglašava da sa velikom zebnjom čeka pravu zimu.
Mukama nema kraja
Od septembra ove godine Mihrijin stariji sin Ernes putuje u 20 kilometara udaljeno Rožaje gde pohađa prvi razred srednje tehničke škole. Zajedno sa mlađim Enesom pešači do Baća, gde Enes pohađa sedmi razred, a potom, kad ima novca, seda u autobus i putuje za Rožaje odakle se vraća kasno uveče.
- Dođe gladan, jer nema od čega ni kiflu da kupi, nekad ga časte drugovi, a najčešće trpi... I to bi se nekako izdržalo, nevolja je što nemamo novca za autobus, pa Ernes često mora da stopira ili da izostane sa časova. Jednom nije imao za kartu, pa su ga izbacili iz autobusa, duša me boli zbog svega što nas je snašlo - žali se Mihrija i za sve što joj se događa okrivljuje lošu sreću i zlu sudbinu.
- Nikakvih primanja nemamo, Abdulah je dugo godina bio bolestan i nepokretan, na leđima sam ga nosila u Rožaje ne bih li izdejstvovala "tuđu negu" ili nekakvu drugu pomoć, nije dočekao. Da nije bilo čitalaca "Vesti" i dobrih ljudi iz Novog Pazara, koje je slao humanitarac Hido Muratović, odavno bi pocrkali od gladi ili bi prosili negde po Rožajama ili Novom Pazaru - žali se Mihrija.
U nezavršenoj kućici porodice Murić ostalo je još pola džaka brašna i litar ulja. Pošto ima kravu, koju su joj svojevremeno kupili naši čitaoci, Mihrija sinove Ernesa i Enesa prehranjuje mlekom, sirom i uštipcima.
- I toga će nestati za koji dan, zalihe ćemo potrošiti, a krava je steona i neće moći da se muze do proleća. Da nevolja bude veća, za razliku od ranijih godina, ove jeseni nam je stiglo vrlo malo pomoći. Ko zna, možda smo i dosadili našim dobrotvorima, a i mnogo je gladnih širom Srbije i Crne Gore. Ipak, molim sve dobre ljude da nam pomognu da nekako pregrmimo zimu. Odeće i obuće imamo, samo za hranu da nam bude, brašno i ulje su nam najvažniji, a za ostalo: kad bude i koliko bude. Unapred sve svima zahvaljujem, do neba smo zahvalni i svima koji su nam svih ovih godina pomagali da preživimo - priča ova hrabra žena, veliki borac, "krvavi radnik" i mučenik.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Dobri ljudi koji žele da pomognu hrabroj Mihriji da prebrodi zimu, mogu stupiti sa njom u kontakt putem telefona na broj: 00382 600 28 281 i dogovoriti se sa njom oko načina dostave pomoći.
