Borac sa Košara: Zdravlje ugroženo zbog pustih obećanja
O zloj sudbini Miloša Jovanovića (38), hrabrog ratnika sa Košara, koji teško bolestan, bez lekova, lekara i ikakvih primanja, jedva preživljava u zabitom selu Troštice kod Novog Pazara, "Vesti" su pisale više puta tokom ove godine. Činile su to sa željom da podstaknu čitaoce, ali i nadležne državne i gradske organe, da pomognu ovom "zaboravljenom mladiću" kome je rat na Kosovu iz korena promenio, a dobrim delom i upropastio život.
Borio se Miloš hrabro na Košarama kad je bilo najteže, krvario je za svoju domovinu i svoj narod, a kada se rat završio, kad se sa Kosova kući vratio teško bolestan i kada mu je trebalo pomoći, "svi su mu okrenuli leđa".
Tek ovog proleća i leta, posle 17 godina potucanja po raznim zdravstvenim i socijalnim ustanovama i prošenja za lekove i lečenje, za Miloševu nevolju čulo se širom Srbije i u dijaspori. Nekoliko naših čitalaca poslalo mu je i vredne novčane priloge.
Put i dalje problem
Posle povratka s VMA i saznanja da je totalni invalid, Miloš bi morao da ima maksimalnu negu. Posebnu pažnju treba da posveti higijeni i ishrani. U uslovima u kojima sada živi, njegovo zdravstveno i posebno psihičko stanje samo će se pogoršavati.
- Siguran sam da bi, ako bi opština ili vojska izgradili bilo kakav put do njihovog sela, brzo izgradili i kuću u koju bi Miloša, njegovu majku i sestru uselili pre zime. Vremena za oklevanje nema. Pozivam i sve dobre ljude i čitaoce "Vesti" iz dijaspore da i dalje pomažu ovoj porodici ne bi li uspeli da izguramo sve do kraja - kaže humanitarac Hido Muratović.
- Hvala svim dobrim ljudima koji su mi poslali pomoć. Više ne gladujem, imam da se obučem i obujem, redovnije kupujem lekove. Zahvaljujući medijima, "probudila" se i Vojska koja mi je omogućila preglede i lečenje na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Bolje mi je, ali nisam još dobro. Teško dišem, ne mogu nikuda bez pumpice. Iz Vojnomedicinske akademije u Beogradu sam otpušten na kućno lečenje kao trajni invalid. Sad zajedno sa sestrom Marinom (36) i majkom Rosom (62), sa kojima živim u trošnoj i iznajmljenoj kući do koje se stiže samo pešice, moram da se borim za invalidsku penziju. Mnogo bi nam značila - priča Miloš.
Naglašava da se, najverovatnije zbog stresa koji je doživeo, metaboličkih, hormonalnih i psihičkih poremećaja ugojio, sa 80, koliko je kao vojnik imao, na čak 160 kilograma.
Čeka se odgovor iz Kraljeva
- Lično sam bio kod jednog visokog gradskog funkcionera da intervenišem za obećani put. Rekao mi je da za našu vezu sa svetom potrebno 6.000 evra i da grad za to nema para. Verujem da je predračun prenaduvan i da sve može da se uradi mnogo jeftinije. Sada čekamo da nešto učini Druga brigada Kopnene vojske iz Kraljeva. I od njih smo dobili neka obećanja, ako nas i oni "izdaju" ne znam kako ćemo preživeti sledeću zimu - priča Miloš, pitajući se koliko je vredelo sve ono što je on dao ovoj državi i koliko tek vrede životi njegovih na Košarama palih drugova.
- Zahvalni smo Vojsci što se konačno, nakon 17 godina, setila svog ratnika. U lekarskim nalazima sa VMA stoji da je Miloš ozbiljno bolestan i invalid, da su mu potrebni posebna nega i specijalna ishrana. Ali, kako da mu to omogućimo kada živimo u kući od blata punoj prašine koja prokišnjava. Kupatilo nam je samo pusti san. Bojim se, još teže će se razboleti - žali se Miloševa sestra Marina koja je prinuđena da, osim o bolesnom bratu, brine i o majci Rosi, oboleloj od karcinoma.
Od dobrih ljudi dobili su veš-mašinu i televizor, ali ih još nisu uključili, jer u kući nemaju vodu, a i mnogo je problema sa strujom. Prema rečima sestre Marine, još neki dobri ljudi su im slali pomoć. Tako je na njihovu kućnu adresu, Milošu stiglo 50 evra anonimnog donatora iz Nemačke. Stizala je pomoć i na tekući račun, ali Marina još ne zna od koga i koliko, jer mora da dođe u Novi Pazar kako bi utvrdila.
Kontakt
Ukoliko još neko od dobrih ljudi poželi da pomogne ovoj porodici, na bilo koji način, može se čuti sa njima putem telefona na broj: +381 65 474 54 33 ili putem fiksnog telefona na broj: 00381 20 351 580, kako bi u dogovoru sa njima poslao pomoć. Adresa je: selo Troštice, 36300 Novi Pazar, Srbija. U Komercijalnoj banci u Novom Pazaru otvoren je žiro račun za pomoć porodici Jovanović. Broj je: 205-9011007013986-02 na ime Marina Jovanović.
- Naš jedini spas je izgradnja novog krova nad glavom. Od priloga čitalaca "Vesti" sakupili smo preko 3.000 evra, a humanitarac Hido Muratović spreman je da nam odmah započne kuću, javljaju nam se i drugi dobri ljudi spremni da pomognu u novcu i građevinskom materijalu.
Nažalost, bez puta ne možemo ništa da radimo, jer ni kamion sa građevinskim materijalom, ni po najlepšem vremenu, ne može da dođe do Troštica - jada se Miloš.
Pod pritiskom medija i u dogovoru sa Vojskom, grad Novi Pazar "uzeo je obavezu" da probije i naspe put do njegove kuće, međutim, kad je urađen predračun radova, "opštinari" su odmah odustali od toga.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
