Radi još 100 evra za lekove

Mada je leto, prevruće je, a na Rogozni odavno nije bilo kiše, koja uvek dodatno ošteti inače vrlo loše planinske puteve. Ni ovih vrelih julskih dana nije bilo lako doći do sela Otes u mesnoj zajednici Grubetići(kako li je tek zimi) i sresti se sa bakom Radomirkom - Radom Popović (78) koja godinama živi sama u dotrajaloj brvnari na periferiji sela.

D. N. Petrović

Poziv za pomoć baki: Hido Muratović sa Radomirkom

Baku Radu smo obradovali u junu ove godine, kada smo joj uručili televizor, radio, namirnice, nešto lekova i 100 australijskih dolara, koje su joj darivali naši čitaoci iz belog sveta, a u drugu radosnu posetu krenuli smo ovih dana sa ciljem da joj uručimo još 100 evra koje joj je poslala naša čitateljka i dobrotvorka Anica Petrović iz Minhena.

Ponovo smo za prevoz morali da molimo humanitarca Hida Muratovića i poštara Radeta Jokovića koji nas je svojom terenskom ladom-nivom nekako odveo do baka Rade.

- Još se do sela teško stiže putničkim kolima, čim bude pala prva kiša putevi će ponovo biti neprohodni, a već od jeseni, pa sve do proleća, bićemo odsečeni od sveta. Dobro vi meni došli, retko srećem ljude i nemam sa kim kafu da popijem i porazgovaram - rekla nam je pri susretu baka Radomirka i odmah je počela da se hvali:

- Naštelovali su mi momci iz susednog sela antenu, rade i televizor i radio, pa sada po ceo dan uživam u raznim programima i tako prekraćujem slobodno vreme. Još traju i namirnice koje ste mi u junu doneli, samo mi je lekova ponestalo. Težak sam reumatičar, ponekad ne mogu iz postelje da ustanem. Rade mi iz Novog Pazara donese razne tablete i masti koji mi mnogo znače, ali sve to puno košta, a ja nemam ni penzije ni socijale. O nama zaboravljenim starcima sa planine baš niko ne brine - žali se baka dok donosi drva da naloži šporet kako bi ispekla hleb i skuvala čorbu za ručak.

- Dobri ljudi su mi promenili život, punih 25 godina nisam sišla u Novi Pazar, niti sam bila kod lekara. Poslednji put sam se pregledala kada su u nekoj akciji u Grubetiće dolazili vojni lekari. Rekli su mi da treba da izvadim krv i obavim nekoliko snimanja, naravno nisam otišla jer bih morala da pešačim 25 kilometara u jednom pravcu, a ja za to odavno više nisam kadra. Nema više ni vojnih lekara da dođu u Grubetiće - žali se starica.

Novac koji je dobila iz Minhena baka Rada će potrošiti za najneophodnije namirnice i lekove, nada se da će joj preteći dvadesetak evra i za struju.

- Ne znam šta bih da nije pomoći dobrih ljudi koju povremeno dobijem i mleka koje mi donesu rođaci iz susednog sela. Hvala puno svim mojim dobrotvorima, a posebno Anici iz Minhena. Bog joj dao sve najbolje - poručuje ova usamljena starica.

Zna baka Rada da će leto brzo proći, da je čeka kišovita jesen i hladna zima, zna i da starost i loši uslovi života čine svoje.

- Pozivam sve dobre ljude od Amerike do Australije da pomognemo Radomirki, baki Stani Minić iz Dragočeva na Rogozni, koja takođe živi sama, i svim drugim od države otpisanim starcima i staricama na Rogozni, Pešteru i Goliji. Ne treba njima mnogo: po koja donacija za lekove, malo brašna, ulja, kafe i šećera i čašica razgovora. Nadam se da ćemo uskoro biti u prilici da je nekom novom donacijom ponovo obradujemo, doći će jesen i zima, trebaće joj mnogo toga. Nikada mi neće biti teško da i po najvećem kijametu zapucam na Rogoznu i učinim joj život bar malo lepšim - naglašava humanitarac Hido Muratović.