Za pohvalu i divljenje

Skoro svakog meseca, mejlom, javlja nam se poznato podgoričko udruženje Halo taksi, u glavnom gradu Crne Gore, poznati i kao "žuti taksiji", koji se redovno priključuju nekoj od humanitarnih akcija "Vesti".

V. Sekulić

U postelji po 14 sati dnevno: Smilja Romčević

Uredno traže račun štićenika ili pitaju na koji način mogu da pomognu ljudima u nevolji.

Bez obzira na to da li su to stanovnici Srbije ili pak Republike Srpske, da li su to deca, bolesni, ili starci...

Tako je bilo i pre nekoliko dana kada su poželeli da pomognu Smilji Romčević (70) iz Zemuna, koja tri decenije muku muči sa multiplom sklerozom, a odnedavno i borbom za opstanak.

Težak usud ove bake dotakao je u srce zaposlene u podgoričkom Halo taksiju, pa su joj na kućnu adresu odmah i poslali vrednu pomoć od 200 evra.

- Šaljem im svoju beskrajnu zahvalnost jer su imali razumevanja za moju muku. Ovu pomoć doživljavam kao dar sa neba jer da nije tako dobrih ljudi, spremnih da pomognu ljude u nevolji, ne znam kako bih opstala ni ja, ni mnogi drugi. Pomoći nekome koga ni ne poznaješ, zaista je za veliku pohvalu i divljenje - rekla je isprekidanog daha Smilja.

Živi u stanu koji nije njen, a na podršku dece, kao i šire porodice, ne može da računa. Razloga za to ima više, ali kad nesreća udari, ne bira ni koga će, i na koji način će sustići čoveka.

- Kao što sam već i navela, bolest koja me je iznenada sustigla je jako hirovita i ima različite faze. Pravi lek za nju i ne postoji, osim kortikosteroida koji ublažuju posledice. Nažalost, upravo zbog skleroze, dogodilo mi se i da polomim kuk u stanu, jer sam sasvim iznenada pala. Puka je sreća da sam pre nego što sam izgubila svest, pozvala pomoć. Posle operacije sam muku mučila sa kičmom i dekubitima. Što bi ljudi rekli, sve maler za malerom. Pravo na socijalnu pomoć nisam još ostvarila i zato sam se odnedavno našla u posebno teškoj situaciji. Bukvalno nemam od čega da živim, a trenutno zdravstveno stanje, ne dozvolja mi da se nekako snađem za bilo kakva primanja. Grubo rečeno, da bih preživela, meni bi bilo potrebno oko 600 evra mesečno u koje ulaze svi troškovi (pelene za odrasle, lečenje, lekovi, ishrana, pa i komunalije...). Tek kada bih podmirila te potrebe, mogla bih da nastavim da se borim sa ovim što me je snašlo - kazala je Smilja Romčević, dodavši da je od našeg poslednjeg susreta još slabija.

Češće je u postelji nego na nogama.

Njen organizam traži strogo mirovanje, a samim tim, stavlja je u situaciju kada ni sama sebi ne može pomoći niti brinuti o sebi.

Zbog finansijskih neprilika ne može ni da omogući da joj neko stručno lice bude na pomoći.

Saznavši u kakvoj situaciji se nalazi, pojedini prijatelji priskočili su joj u pomoć.

Kako kaže Smilja, dva puta su je otrgli od smrti, jer su joj omogućili da pokrije troškove lečenja, ali i odlaska u banju, na čemu im je do neba zahvalna.