Život je mio, ma kako težak bio

Od zvezda do trnja. Tako bi se u samo jednoj rečenici mogao opisati život Smilje Romčević (70) iz Zemuna, koja tri decenije muku muči sa multiplom sklerozom, a odnedavno i borbom za opstanak. Živi u stanu koji nije njen, a na podršku dece, kao i šire porodice, ne može da računa. Razloga za to ima više, ali kad nesreća udari, ne bira ni koga će, i na koji način će sustići čoveka.

V. Sekulić

U postelji skoro celog dana: Smilja Romčević

- Živela sam sasvim lepim i ispunjenim životom i sa te strane stvarno ne mogu da se žalim. Iza sebe imam dva braka i sa te strane dosta lomova, pa ne mogu baš ni reći da su mi stalno cvetale ruže, pa ipak, posebno težak momenat i udarac, usledio je kada su lekari utvrdili da bolujem od multiple skleroze. Da bude gore, za to je lekarima trebalo šest godina, a bolest je jako hirovita i ima različite faze. Pravi lek za nju i ne postoji, osim kortikosteroida koji ublažuju posledice - započela je priču o svom usudu Smilja Romčević, a potom dodala:

- Nažalost, upravo zbog skleroze, dogodilo mi se i da polomim kuk u stanu, jer sam sasvim iznenada pala. Kada se to događalo, vatrogasci su morali da obijaju vrata stana, da bi došli do mene, jer sam se onesvestila. Posle operacije sam muku mučila sa kičmom i dekubitima. Što bi ljudi rekli, sve maler za malerom. Pravo na socijalnu pomoć nisam još ostvarila i zato sam se odnedavno našla u posebno teškoj situaciji. Bukvalno da nemam od čega da živim, a trenutno zdravstveno stanje, ne dozvolja mi da se nekako snađem za bilo kakva primanja.

Smilja je češće u postelji nego na nogama. Njen organizam traži strogo mirovanje i po nekoliko sati, a samim tim, stavlja je u potpuno nezavidnu situaciju kada ni sama sebi ne može pomoći niti brinuti o sebi. Saznavši u kakvoj situaciji se nalazi, pojedini prijatelji priskočili su joj u pomoć. Kako kaže Smilja, dva puta su je otrgli od smrti, jer su joj omogućili da pokrije troškove lečenja, ali i banjskog lečenja, na čemu im je do neba zahvalna.

- Moj život se u poslednje vreme svodi na ono među četiri zida. Imam i unuke koje godinama nisam videla, osim na slici, jer su i moju decu, koja žive u inostranstvu, isto sustigle životne nedaće. Možete i sami da zamislite koliko to teško pada. Majka sam, a ne mogu da pomognem, baka sam, a ne mogu unucima da pružim svoju ljubav. Trudim se tako, kad mi stanje dozvoli da napišem koji stih, napravim koju sliku, pošto sam umetnička duša. I to je jedna od stvari, pored dobrih prijatelja koje me održavaju, inače bih odavno digla ruke od svega, jer je život sam po sebi postao pretežak.