Život je lakši uz plemenite ljude
Nakon tekstova objavljenih u "Vestima" o mukama Miloša Jovanovića (38) iz Troštica kod Novog Pazara koji se 1999. godine, hrabro braneći Srbiju na Kosovu, teško razboleo i živi u bedi, počele su da pristižu prve donacije naših čitalaca zaboravljenom ratniku s Košara, njegovoj majci Rosi (62), koja se bori s karcinomom dojke, i sestri Marini (35).
Među prvima, pomoć Jovanovićima, koji žive u trošnom i iznajmljenom kućerku, bez vode, lekova i najosnovnijih uslova za život, pomoć je poslao naš čitalac Hamiltona (Ontario) u Kanadi... Tu donaciju od 200 evra, Miloš, Rosa i Marina odlučili su da odmah potroše za kupovinu veš-mašine.
- Donosim vodu s udaljenog bunara i sve perem na ruke, nije lako održati higijenu u ispucaloj kući od blata kroz koju često šetaju i pacovi i brinuti o dva teška bolesnika. Miloš je skoro nepokretan, ima 160 kilograma, teško hoda i jedva diše (ne odvaja se od pumpice za disanje), a majka Rosa se, srećom još na nogama, bori s poodmaklim rakom dojke - priča Marina Jovanović, jedini zdrav član ove porodice.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Marina dodaje:
- S mašinom će nam biti lakše, napuniću je vodom koju donosim s bunara i prati, do sada sam sve morala rukama, a možda letos, ako budemo sakupili novca, i dovedemo vodu s obližnjeg izvora - priča Marina dok u Novom Pazaru, sva radosna, sa humanitarcem i našim saradnikom Hidom Muratovićem, koji im je već odneo jednu turu namirnica i lekova, razgleda veš-mašinu.
Od vlasnika firme Tim 21, u kojoj je Marina pazarila veš-mašinu, dobila je popust od 30 evra, sokovnik i 20 evra da joj se nađe...
Posredstvom Muratovića, pomoć Jovanovićima poslali su i Rade Popović iz Švajcarske (50 franaka), Edin Husović iz Holandije (50 evra), Samet i Egzona Šabotić iz Nemačke (50 evra), Johan i Ana Bleder iz Amerike (100 dolara) i Marko Milosavljević iz Austrije (50 evra)...
Od firme Trajal iz Novog Pazara svi članovi porodice Jovanović dobili su po par novih čizama i 20 evra da plate struju.
Zvali ga saborci
Miloš kaže da ga je pozvao jedan od oficira pod čijom komandom je ratovao na Kosovu i da je bio iznenađen kada je u novinama pročitao kroz kakve muke prolazi njegov ratnik. Najavio je skoru posetu i pomoć ratnih drugova. Zvao ga je, kaže, i neko iz Generalštaba i raspitivao se za njega.
- Značila bi nam svaka pomoć, možda bi, ako bi dobio neko bolje lečenje, i moje zdravlje moglo da se popravi - ističe Miloš.
- Već smo sakupili više od 400 evra, a od Hida Muratovića, osim garderobe, namirnica i lekova, dobili smo i televizor. Sad će majka Rosa i brat Miloš lakše prekraćivati vreme i boriti se sa svojim bolestima. Novac čuvamo za Miloševo lečenje. Doživeo je stres na ratištu, zbog psihičkih, hormonalnih i metaboličkih poremećaja ugojio se čak 80 kilograma, odavno više nije onaj mladić, jak, čio i radostan, kakav je nekada bio - priča Marina.
Naglašava da godinama niko, ni iz opštine, ni iz Vojske, ni iz države nije ni pitao za Miloša, a kamoli da mu je pomogao. Sada su na pragu da konačno "iščupaju" bar neku socijalu za njega.
Veliku pomoć Jovanovićima pruža i komšija iz susednog sela Selimir Urošević koji im svojom ladom nivom (put do Troštica je loš i zimi često neprohodan) doprema brašno ili Miloša i njegovu majku Rosu, kad je to potrebno, vozi do lekara u Novom Pazaru.
- Svi su dugo zatvarali oči pred nevoljama ove porodice. Posebno me čudi ponašanje Vojske, Miloš je bio ratnik, hrabar borac na Košarama, odakle se mnogi nisu vratili, tamo se razboleo, zaslužio je bar da ga neko poseti i pita ima li hleba i lekova - priča Selimir i nada se da će se sada, kada je sve dospelo u javnost, mnogo toga promeniti nabolje.
Planiramo da im sagradimo kuću!
- Porodica Jovanović je trenutno zbrinuta: imaju lekova, hrane, odeće i namirnica, plaćena im je i struja, pa koji mesec neće strepeti od isključenja, namiren im je i dug u lokalnoj prodavnici. Međutim, sve je to samo privremeno. Njima je potrebna stalna i mnogo ozbiljnija pomoć. Nadam se da će Miloš dobiti socijalnu pomoć i dovoljno lekova, a ako odziv naših čitalaca, dobrih ljudi iz celog sveta, bude kao u nekim drugim akcijama, planiramo da im sagradimo manju kuću u kojoj bi mogli udobnije da žive. Kuća u kojoj su sada smešteni je stara i nema joj popravke, a i nije njihova. Moramo svi zajedno da pomognemo ovoj porodici - poručuje Muratović.
