Ugradili i srce u svetinju
Plemeniti gest Krajišnika iz Sidneja, koji su nedavno poslali donaciju od 1.030 dolara za podizanje spomen-obeležja u Banstolu na Fruškoj gori, bio je i povod da naše beogradsko Dopisništvo još jednom poseti Branko Simonović, predsednik Udruženja građana Klub svih generacija sa Banstola, koji je pokrenuo inicijativu za izgradnju crkve, kako bi taj dar preuzeo.
Na našu čast i zadovoljstvo stigao je u društvu Milene Čanković, rodom iz Srednje Gore kod Udbine, koja danas živi u Švajcarskoj, dame koja je svoj prvenac, knjigu "Divani ličkih spomenika", posvetila krajiškom narodu, svim nestalim, ubijenim, upokojenim i rasejanim po belom svetu.
I ne samo to, jer će sav prihod od ove knjige pisane na izvornom jeziku ličkog kraja biti uložen u podizanje spomen-obeležja na Banstolu, prve i za sada jedine crkve Blage Marije, posvećene žrtvama zločinačke akcije "Oluja".
Ništa bez Sidneja
- Ništa od svega ne bi bilo moguće da nismo imali tako veliki odziv donatora širom sveta. Posebno iz Australije, poput porodice Dragičević, koja je donirala 8.100 evra, i ljudi koji su između ostalog prvi dali svoj prilog za izgradnju hrama, tačnije za zvona. Posle nam se javljalo sve više ljudi koji su podržali tu ideju. Mi se ovom prilikom, još jednom, svima od srca zahvaljujemo, baš kao i Krajišnicima iz Sidneja koji su sada poslali donaciju za izgradnju hrama. Bez njihove podrške ništa od svega toga ne bi bilo moguće - kazao je Branko Simonović.
Kako su nam pojasnili, sa izgradnjom hrama se kreće krajem marta i neće se stajati, jer je prikupljeno dovoljno sredstava da se sve uradi po već zacrtanoj zamisli.
- Hram će se prostirati na 300 metara kvadratnih, po uzoru na crkvu Svetog Nikolaja u Sofiji, biće vrlo male modifikacije lukova. Mi smo samo pokretači ove ideje, a njen dalji razvitak preuzeo je vladika Vasilije na sebe. On je i angažovao firmu koja će izvoditi radove. Mi smo u početku želeli da napravimo jednu malu crkvu na tom specifičnom prostoru, naselju izbeglica, koja će biti zajednički imenitelj svih nas iz Krajine, Like, Dalmacije, Kosova i Bosne, da to bude prvi simbol naselja. I ako želimo da to bude posećeno mesto, da bude posvećeno žrtvama "Oluje", jer ne postoji nijedna takva crkva - kaže Simonović.
On dodaje da će to biti jedinstvena crkva po više osnova, jer će to biti prva Crkva optužnica, da govori kako Srbi nisu uspeli da se izbore za pravdu i da za zločine učinjene prema Srbima niko nije optužen.
Nastavak turneje
Turneja Milene Čanković se nastavlja. U planu su nove posete i promocije tokom novembra na dalekom kontinentu, pa će svi koji žele moći da vide i čuju Milenu. Ono što je i najvažnije, to je da će se 3. juna otkriti spomenik na Banstolu, Krajiškom narodu, čemu će prisustvovati veliki broj ljudi širom sveta. Sve je pripremljeno za taj događaj, pa i muzički ugođaj grupe Tromeđa iz Knina, koji sa nestrpljenjem svi očekuju.
Zatim se rodila i spontana ideja da to bude i Putinova crkva, za šta nismo imali dovoljno novca.
Shvativši veličinu te ideje, vladika Vasilije je odlučio da kupi veći plac, na mnogo lepšem mestu, i to na samoj kapiji svete Fruške gore, u naselju Čortanovci, ali to više neće biti samo crkva niti samo Putinova crkva, kako je narod prozvao, već je odlučeno da se izgradi veći i postojaniji hram i da to bude spona prijateljstva srpskog i ruskog naroda. Isto tako, na tom mestu neće biti izgrađena samo crkva već čitav kompleks, konak i jedan zavičajni dom Krajišnika.
Da to bude svetski centar Krajišnika i jedino mesto koje će ih sve povezivati. Sve to biće simbol pomirenja, 6. ličke, Đujićeve divizije, i ostatka Srbije.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Krajiška suza za sve poginule
Pored bogomolje biće podignuto i spomen-obeležje svim poginulim i nestalim u ratu 1990-1995, koje će se zvati Krajiška suza. I to samo zahvaljujući plemenitosti Milene Čanković (49) iz Šafhauzena, čija je knjiga napravila pravi bum među našim ljudima, pa je prikupljeno dovoljno novca za celo spomen-obeležje.
- Kuriozitet moje priče je svakako i to što sam sa deset godina otišla da živim sa porodicom u inostranstvo, ali nisam zaboravila naš lički govor, pa sam na autentičnom ličkom jeziku i napisala priču koju sam posvetila našim žrtvama. Ja sam otišla iz Like, ali ona kao ni Krajina nikada nisu otišli iz mene, pogotovu u tim teškim godinama, jer sam uvek znala da pripadam tom narodu i da ne želim to da zaboravim, kao što ni mojoj deci neću dati da zaborave. I to je narod i osetio. Kroz sve moje promocije širom sveta. Poverenje ljudi sticala sam još tokom devedesetih, kada sam i počela da se bavim humanitarnim radom. Sve bez para i dinara, kako god šta da sam dobijala, to sam i poklanjala onima kojima je potrebno. Tako je i krenulo sa knjigom jer su mi ljudi kad im pošaljem knjigu slali mnogo više novca od cene same knjige. Ja to sve čuvam. Skoro su me pozvali da gostujem i u Australiji i tamo sam za dve večeri uspela da prikupim 30.000 dolara za celu ovu našu priču. Takoreći, maltene smo prve večeri imali sav novac za spomenik. To je bilo zaista neverovatno. Puna sam utisaka, toliko da ću najverovatnije u skorije vreme napisati knjigu i o putu prve knjige. Tako da nastavljam dalje - ispričala je Milena Čanković, koja sebe doživljava kao narodnog pripovedača.
