Sofija stala na noge!
Širok osmeh na licu Bojane Nikolić, majke 21-mesečne Sofije, ispred njihovog doma u Zemunu, dao nam je samo malu naznaku zašto je njeno lice ozareno.
Više od tri nedelje proteklo je od kako je njena devojčica, iz pariske bolnice Neker, gde je uz pomoć ljudi dobrog srca iz Srbije, dijaspore ujedinjene u humanosti, kao i francuskih hirurga, izborila najvažniju bitku za život. Kako je danas ova ljupka devojčica, koja je sve očarala, imali smo i sami prilike da se uverimo upravo kada smo majci Bojani uručili deo donacije anonimnog donatora iz Bad Homburga od 500 evra. I malu Sofiju zatekli smo ispred zgrade, toplo ušuškanu u kolicima, jer je neposredno pred naš dolazak bila u kratkoj šetnji sa mamom i bakom Svetlanom.
- Izvinite, molim vas, na malom neredu, trenutno se sređuje generalno, jer je sve još pomalo haotično od kada smo došli, a moramo da pazimo da sve bude što čistije zbog Sofije, ništa ne prepuštamo slučaju - pojasnila nam je Bojana, mada to nismo ni primetili kada smo ušli u stan Nikolića jer sva pažnja je bila usmerena upravo na njihovu krupnooku lepoticu.
Iako ne govori, niti pušta bilo kakav glas, njen bistri pogled i oči prodiru i u najdublji kutak vaše duše, začaraju čoveka za čas.
Samo što se raskomotila, usledilo je pravo i prelepo iznenađenje. Između ostalog i pravi razlog zbog koga majci Bojani ne silazi osmeh sa lica, jer je Sofija na naše oči ponosno stala na svoje nogice, pa i stidljivo pozirala fotoreporteru.
Rođendanska želja
Ljupka Sofija će 10. maja napuniti dve godine, a njena majka se još seća reči nutricionistkinje iz Doma zdravlja i želje koju je poželela za njenu devojčicu.
- Kada mi je ta žena pre godinu dana rekla da želi da naša Sofija za svoj drugi rođendan pojede parče torte, meni je to bilo kao da mi neko kaže srušiće se nebo. A sad kada vidim Sofiju kako počinje da guta, ja je zamišljam baš tako, da za drugi rođendan jede svoju tortu. To mi je najveća želja, jer ako bude pojela parče torte, to je naš najveći uspeh. To znači da su se fistule zalepile zasigurno, da nije životno ugrožena i da će možda jednog dana pustiti i glas - nade su majke Bojane.
Možda to onima koji nisu ispratili Sofijin trnovit put ne bi bilo ništa posebno, ali razlog za slavlje i sreću i te kako postoji. Kada se uzme u obzir da je ovaj mali borac više od mesec dana proveo u stanju opšteg mirovanja, Sofijini prvi koraci su pravi podvig, jer nije smela ni da mrdne dok svi ne budu sigurni da su se velike fistule, dve rupe između dušnika i jednjaka, u potpunosti zalepile. Kao i da njen život više nije u opasnosti. Ovo je samo još jedan dokaz svima koliko je života i snage u ovoj malenoj devojčici koja topi i kamen.
Nikolići su, podsećanja radi, ukupno osam meseci proveli u bolnici Neker, što im je sa ove vremenske distance prosto neverovatno, baš kao i sve kroz šta su prošli. Ljudi su za neverovatna četiri dana, od kojih su dva bila neradna, prikupili potrebnu sumu od 122.000 evra za Sofijino lečenje. Mediji su imali veliku ulogu, na čemu su im Nikolići veoma zahvalni, kao svima koji su im novčano priskočili u pomoć, a posebno dijaspori, koja se zainteresovala istog časa da pomogne kada je vest odjeknula. Posle prvog hirurškog zahvata mislili su da je gotovo i da je sve dobro prošlo. Nažalost, za samo nedelju dana, fistule su se ponovo otvorile, ali Sofija i humanost su još jednom nadvladale sve nedaće.
- Još je teško i zamisliti da su lekari od Sofijinog leđnog mišića zatvorili te dve rupe. To je bukvalno bio pilot projekat francuskih specijalista, a zahvaljujući njemu i našoj kćerkici, još dva života su spasena. Zbog toga sam zaista mnogo, mnogo ponosna - kazala je 40-godišnja Bojana.
Pregršt emocija, presedana od strane francuskih lekara, neprospavanih noći, prolivenih suza, beskrajnog poverenja, nadanja, molitve, iznalaženja načina da se jednom detetu spase život, moglo bi u roman da se pretoči. Sofija je u svakom trenutku bila željna života, u šta su se svi uverili kada im je posle mesec dan primanja paralitika i operacija poklonila osmeh.
Planka postala deo porodice
Parižanka Planka Bondulić, koja je Nikoliće primila kao najrođenije, postala je za njih deo porodice.
- Ne znam da li bi za nas i najbliži učinili sve što je Planka, koju nismo ni poznavali, učinila za nas. Rekla nam je da više i ne pitamo, samo da joj kažemo dan kada dolazimo kod nje. Njeno srce je veliko poput okeana - kazala je majka Bojana.
Još jednom je uspela
Da je mala Sofija čudo života u svakom pogledu dovoljno govori i to što su je Bojana i Dejan Nikolić dobili posle tri godine raznih pokušaja, i to kada su se najmanje nadali, sasvim slučajno i neočekivano, jer lekarske prognoze nisu bile pozitivne.
- Kada je pre nekoliko dana stala na svoje noge i javila francuskim lekarima, nisu mogli da veruju. Ali, zahvaljujući izuzetnim fizioterapeutima sa Instituta za majku i dete i konstantnom radu, Sofija je još jednom uspela, a ja joj takođe ne dam da se preda, mora da napreduje, kad je tako kako je moramo svi da se borimo - ponosno kaže Bojana.
- Mnogo me je ljudi iz dijaspore zvalo da pita da li nam je potreban novac, koliko nam nedostaje, šta i kako dalje, ali ja prosto nisam mogla ni da govorim ni da razmišljam o tom aspektu, jer se ništa nije znalo. A najviše i zbog toga da ne zloupotrebimo humanost i dobru volju svih ljudi. Svima sam podjednako zahvalna. Tek kada je sve bilo u redu i kada smo bili sigurni da je najgore prošlo, doneta je odluka da naša Sofi dolazi na kontrolu na šest meseci u naredne dve godine, ako sve bude u redu. Tačnije, u zavisnosti od rasta dušnika i laringsa, da dobro diše, a samim tim da li će celog života nositi kanilu ili će nekada moći da se skine, da li će uspeti da jede i žvaće... Na nama ostaje da to vežbamo, pa smo tako već počeli da dajemo Sofiji kašiku po kašiku hrane, kako bi aktivirala refleks žvakanja. Naravno, ja sa svakom kašikom gledam da ta hrana ne izlazi kroz kanilu, što je dobar znak da su se fistule zalepile. Za svaki naredni odlazak potrebno je između 7.000 do 10.000 evra. Nešto novca nam je ostalo na računu, ali je činjenica da ćemo teško moći to da ispratimo sami i zato se od srca zahvaljujemo dobrotvoru iz Nemačke na ovom prilogu za Sofiju. To će nam dobro doći za kontrolni pregled, na koji bi trebalo da odemo u junu ili početkom jula - istakla je majka Bojana.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
