Još traju dani neizvesnosti

Posle četvorodnevne humanitarne akcije tokom koje je prikupljeno preko 122.000 evra, 19-mesečna Sofija Nikolić iz Beograda, ubrzo se našla na operacionom stolu u pariskoj bolnici Neker. Hrabra majka Bojana Nikolić, čija ćerkica od rođenja bije bitke zbog anomalije na dušniku i jednjaku je tada posredstvom "Vesti" poručila svima:

O. Đoković

Maliborac i čudo: Sofija Nikolić sa roditeljima pred operaciju

"Imam predivno dete. Ne vidim na njenom vratu kanilu kroz koju diše, niti gastrostomu na stomaku kroz koju je hranimo. Vidim samo neverovatnu energiju i inteligentno dete, hrabro, milo... Sofija ne može da govori rečima, ali pogledom može sve da kaže. Ona je za mene čudo. Zato svim roditeljima koji me sažaljevaju odgovorim da bi trebalo samo dva sata da provedu s mojom Sofijom i videli bi koliko bi ih obogatila. Ja sam njenim rođenjem postala neizmerno srećna".

Mala Sofija je podvrgnuta hirurškom zahvatu, ali onda je prošlo tri duga dana bez ikakvih informacija. Nisu se oglašavali ni Bojana ni suprug Dejan Nikolić. Istina ni do njih se nije moglo doći, jer su stalno u sali za reanimaciju. Stoga su svi koji prate postoperativne dane male Sofije sa strepnjom izgovarali: "Samo da nije loše..."

Konačno, stigoše informacije, ovaj put od dobro raspoložene Bojane upućene njihovoj dobrotvorki iz Pariza, Planki Bondulić, koja je to prenela našim reporterima.

- Mnogo sam brinula, svašta mi je kroz glavu prolazilo. Tri dana su duga. Evo, dobih vest da ide nabolje, da su Sofiji počeli davati hranu direktno u stomak, putem gastrostome. Prvo je bilo 20 grama, pa 40 grama, polako povećavaju prateći da, eventualno, ne bi došlo do mučnine i povraćanja što bi moglo isprovocirati pucanje konaca. Na sve misle u bolnici Neker. Prati se svaki pokret, svaki udisaj njihovog "anđelka i lutkice" (tako se Sofiji obraća bolničko osoblje koje je pozna od njenog desetog dana života) - kaže Planka.

Majka Bojana protok vremena ovako razrađuje:

- Stanje se iz sata u sat menja. Gore-dole, bolje-lošije. I, ne može se predvideti kako će se kretati. Na primer, temperatura se povisi na 38 stepeni. U tom stanju se ne reaguje, ali se reaguje kad je 38,5. Dakle, neophodno je stalno biti u punoj koncentraciji. U grlu se skuplja sekret, a kako Soka leži, mora se budno paziti i kroz kanilu, putem aspiratora, sekret obavezno i redovno izvlačiti...

Bojana saopštava da je Sofijica vedra, nasmejana, gleda svoj omiljeni crtać "Pepa prase" i potpuno je mirna kad su uz nju.

- Ostaćemo u ovoj sali stroge reanimacije sve dok lekari ne budu sigurni da Sofija može bez bojazni da prima hranu na stomak. A kako je ranije najavljeno: 20-30 dana posle operacije moći će se dati realnija slika postoperativnog stanja.

Laknulo je i gospođi Planki, mada joj je već postala navika da navijeno ponavlja:

"Neka joj je Bog na pomoći". A i svi se nadamo da su se poslednjom hirurškom intervencijom, omogućenom urgentnom humanom akcijom Srba, patološke fistule zatvorile i da je Sofijin život na koloseku izlečenja.