Veliki sevap Rajke Tarlać
Naša čitateljka, saradnica i velika dobrotvorka Rajka Tarlać iz Sidneja u dalekoj Australiji ponovo je, za Novu godinu i Božić, obradovala mnogo nevoljnike širom Srbije, među njima i Bajru Suljović i Vukomira Tomovića iz Novog Pazara, kojima redovno pomaže poslednjih godina. Bajri smo od Rajke uručili stotinu australijskih dolara, Vukomiru dve stotine.
Bajra duže od dve decenije, u iznajmljenom sobičku na periferiji grada, sama i bez igde ičega, brine o nepokretnoj ćerki Arijeti (23), a Vukomir je i otac i majka takođe nepokretnim (od rođenja paralizovanim) sinovima Predragu (40) i Ivanu (30).
- Stigli ste u pravom trenutku, upravo sam izašla iz bolnice, imam problema sa srcem, bila sam na nekim ispitivanjima. Nadam se da je u pitanju samo prolazna slabost - pričala nam je prilikom posete vidno iscrpljena i hrabra Bajra, kojoj je donaciju uručio veliki humanitarac Hido Muratović.
Zatim dodaje:
- Nekoliko dana ćerku je pazila moja sestričina, nije joj bilo lako, jer je Arijeta navikla samo na mene i teško sarađuje sa drugima. Puno će nam značiti ova donacija, ostali smo skoro bez dinara u kući, kupićemo lekove i namirnice, možda nešto pretekne i za ogrev, užasna je zima, pa se brzo troše drva - ističe Bajra.
Moli nas da prenesemo "veliku zahvalnost i pozdrave do neba" dobrotvorki Rajki Tarlać iz Australije. Tužna je Bajrina sudbina. Kada je pre 23 godine njen suprug, rodom sa Peštera, saznao da će roditi dete sa anomalijom (tada se nije znalo - kakvom), iznenada je nestao iz Novog Pazara i nikada se više nije pojavio. Nezvanično, živi negde u Nemačkoj gde je zasnovao novu porodicu. Bajra je rodila nepokretu ćerku koja malo šta razume i ne može da govori, sama brine o Arijeti i iz kuće izlazi samo kad mora u prodavnicu, lekaru ili po lekove.
- Otkako imam probleme sa srcem, stalno razmišljam: šta će biti sa Arijetom ako se meni nešto desi? Svašta mi pada na pamet, nekada i plačem dok Arijeta spava i uvek zaključim da je sve je u božjim rukama - priča Bajra.
Rajkinoj donaciji od 200 australijskih dolara mnogo su se obradovali i Vukomir Tomović i njegovi nepokretni sinovi Predrag i Ivan koji žive u novopazarskom naselju Šestovo gde su se, uz pomoć opštine i brojnih čitalaca "Vesti" koji su im pomogli da sagrade novu kuću, doselili pre 10 godina iz zabitog Pasijeg Potoka na planini Rogozni.
Hvala plemenitim ljudima
Osim čitalaca "Vesti", Vukomiru veliku pomoć i podršku pružaju lekari i osoblje Specijalne bolnice u Novopazarskoj Banji, gde Predrag i Ivan provode mnogo vremena, ali i osoblje posebne ustanove u Novom Pazaru, na čijem čelu je Tahir Delić, koja pomaže osobama zaostalim u mentalnom razvoju, nepokretnim i paralizovanim osobama.
- Hvala im puno, kad moram u drva ili da obavim neki drugi posao, ostavim kod njih Predraga i Ivana, brinu o njima i bolje od mene, mnogo nam znače - kaže Vukomir.
- Ovde nam je mnogo bolje, jer imamo solidne uslove za život i, što je najvažnije, Predrag i Ivan su blizu lekara i Specijalne bolnice (za lečenje distrofičara) u Novopazarskoj Banji. Ne znam šta bi bilo sa nama da smo ostali na sada snegom zavejanoj i mrazem okovanoj Rogozni. Dok je bila živa moja supruga Zorka, zajedno smo lakše brinuli o nepokretnim sinovima, sada sam im ja i otac i majka... Nije mi lako, ali borim se nekako... Mnogo nam znači pomoć koju dobijamo od čitalaca "Vesti", posebno od Rajke Tarlać koja nas poslednjih godina i bukvalno izdržava - priča Vukomir uz molbu da pozdravimo dobru Rajku, njenu rodbinu i sve njene prijatelje i dobrotvore iz Sidneja.
- Za svaki Božić, Vaskrs, Novu godinu i druge praznike Rajka nam šalje pomoć i čini veliki sevap, nikada joj se ne možemo odužiti, verujemo u Boga i sigurni smo da će je nagraditi za dobra dela koja čini, želimo joj dobro zdravlje i svaku sreću - dodaje Predrag Tomović, Vukomirov stariji sin.
Porodica Tomović planira da 200 Rajkinih dolara potroši na lekove, kupovinu sredstava za higijenu i obezbeđivanje najpotrebnijih namirnica.
Unukina sudbina kao bolna rana
Sudbina i geni su bili nemilosrdni i prema osmogodišnjoj Katarini Tomović, Vukomirovoj unuki, ćerki njegovog trećeg (zdravog) sina Zorana i snaje Marine, koja je takođe od rođenja nepokretna i vezana za invalidska kolica. Njeni roditelji stalno su po bolnicama i rehabilitacionim centrima, čine sve da Katarina prohoda, zasad bez uspeha...
- Katarina mi je još bolna rana i velika muka... Gledam je kako raste u kolicima i pitam se: šta smo Bogu skrivili da nam se sve ovo događa? Ipak, ako za Predraga i Ivana više najverovatnije nema nade, nadam se da će medicina napredovati i da će se za nju, pošto je još mala i mlada, naći leka - teši se deda Vukomir.
