Uz nas ste kad je najpotrebnije
Osim sa stranica "Vesti", gde se anonimni donator iz Minhena upoznao sa sudbinom Mirjane Stamenković, 29-godišnje udovice i samohrane majke dvoje maloletne dece, Nikole (12) i Dunje (2), iz Donjeg Vrtogoša kod Vranja, a uz sve to i hroničnog dijabetičara, on ne poznaje ovu nesrećnu ženu.
To je, međutim, bilo dovoljno da mladoj, napaćenoj Mirjani, pošalje svoju pomoć u vidu novčanog priloga od 50 evra, o čemu smo već pisali. Danas beležimo i uručenje ovog dara, koji je veoma obradovao Mirjanu.
- Hvala do neba tom divnom i plemenitom čoveku, kao i svim dobrotvorima koji nam pomažu kada nam je najpotrebnije. Troškovi su veliki, mi živimo od 100 evra mesečnih prihoda i gledamo da svaki dinar rastegnemo od prvog do prvog u mesecu. Kupili smo drva za zimu, pet kubnih metara, za više nemamo para i sada nam je koliko toliko lakše. Ipak, sve je skupo. Trudim se da deci obezbedim ono najosnovnije, da nisu gladna, da je soba topla... Naravno, bez pomoći dobrih ljudi ne znam ni to kako bih mogla - iskreno kaže Mirjana.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Ovoj požrtvovanoj majci donekle bi nevolje lakše padale u životu da je zdrava. Nažalost, posle iznenadne smrti njenog supruga Slađana i stresa povećao se šećer u krvi i pritisak, koji teško uspeva da reguliše lekovima. Često završi i na Prijemno-trijažnom odeljenju vranjske bolnice. Primi infuziju i odmah se vraća kući da bi bila uz decu.
- Osetljivi su, znaju kad mi nije dobro i onda se stisnu, zagrle i plaču. Stalno mislim šta ćemo i kako ćemo. Ubija me ta neizvesnost i budućnost, ali kako vidim i mnoge druge porodice. Čak i tamo gde su svi na okupu, živi i zdravi, nije mnogo lakše. Svinjče nismo kupili, tako da mesa neće biti. Jedino kad stigne dečji dodatak i socijalna pomoć, tada možemo da priuštimo da kupimo uglavnom malo salame, paštete, suvih kostiju... Moramo biti zadovoljni, od lošeg ima i gore. Hvala Bogu deca su zdrava. Za njih živim, obećala sam to na grobu mom Slađanu - jada se Mirjana.
Nevoljama nikad kraja
- Opet nam je došla opomena pred isključenje struje. Dugujemo oko 250 evra, pa ću morati da ih molim da je plaćam na rate. Borba za opstanak traje svakodnevno. Nije lako, ali vredi živeti zbog jednog osmeha moje Dunje i Nikole. Njihovo: "Mama, volimo te" nema cenu, i to me drži da istrajem u životu - navodi kroz suze Mirjana.
