Uz vašu pomoć savladaću sve prepreke
Na adresu Stefana Pendića (12), đaka pešaka iz zaseoka Đonlije na Goliji, koji svakodnevno od kuće do škole u Šaronjama i nazad, kroz bespuće, pešači po 10 kilometara, stigla je još jedna stipendija od našeg čitaoca O. V. iz Sidneja u dalekoj Australiji.
Dečakovoj majci Radi, ocu Vladanu i gluvonemom starijem bratu Srđanu, koji gotovo da nemaju drugih prihoda, ova stipendija u iznosu od 120 australijskih dolara život znači. Pomaže im da lakše prežive na surovoj planini i u gotovo nenormalnim uslovima školuju najmlađeg člana svoje porodice.
- Sad je Stefan u šestom razredu, ojačao je, ali biće još muka i problema. Nadamo se da će u sedmom i osmom razredu biti bar malo lakše jer će porasti i dodatno ojačati. Stipendija nam je omogućila da Stefana obujemo, obučemo, dobro utoplimo i sitog pošaljemo u školu. Za nas je to veliki i značajan novac, ali i podrška i potvrda da nismo sami. Da ipak ima nekoga ko misli na nas. Ono što nisu mogli ili nisu hteli nadležni u opštini Novi Pazar i državi Srbiji, učinio je jedan humani čovek drugog kraja sveta, hvala mu od srca, neka ga Bog čuva i sreća prati! - ističe Rada Pendić.
Da bi stigao do škole u Šaronjama, njen sin Stefan mora da ustane u šest sati ujutru i da u pešačenju, u zavisnosti od vremenskih (ne)prilika, svakog dana provede pet do šest sati. Nekada u putu ostane i duže jer je još slabašan, mora da se probija kroz smetove visoke i po dva metra. Kući obično kreće u podne, a stiže u prvi sumrak, često mokar i potpuno iscrpljen. Kad je baš loše vreme, kad je vejavica ili veliki mraz, ne ide u školu dan-dva ili s njim kreću otac Vladan i brat Srećan što mu prave stazu (prtinu) kroz planinsko bespuće. Trenutno je vreme lepo, pa u školu ide bez pratnje.
- Daj Bože da ovako potraje što duže! - ističe Stefanova majka Rada i naglašava da je njenom sinu i celoj njenoj porodici stipendija iz Sidneja, koju nisu očekivali, dala novu snagu da se bore sa svim nedaćama i istraju do kraja.
Odnosno, sve dok Stefan ne završi osmi razred, a posle ni sami ne znaju.
- Solidan sam đak, nadam se da ću na kraju biti bar vrlo dobar. U tome mi pomažu i drugovi i nastavnici koji imaju razumevanja za moju situaciju. Nije me strah ni od vukova, niti od divljih svinja jer je uz mene uvek moj pas Žuko, ali od vejavice i smetova jeste, bojim se da ne ostanem zarobljen u snegu. Kad mobilni telefon koji su mi poslali čitaoci "Vesti" radi, mnogo je lakše, jer od kuće znaju da li sam krenuo, kakvo je vreme, kad ću stići i da li da mi pođu u susret. Kakva god zima da bude, i ova i naredne, nema nazad. U školu, ma koliko bila udaljena, moram redovno. Hoću da budem dobar đak, pa ću kad završim osmi razred upisati gimnaziju u Novom Pazaru. Želim da budem profesor ili lekar - ističe ovaj hrabri mališan i, kao i njegovi roditelji, šalje velike pozdrave i zahvalnost svom dobrotvoru iz Australije.
Motor bi rešio deo problema
Mali motor "na gas" mogao bi da pomogne Stefanu da brže i lakše stigne do škole i kući se vrati odmoran i pre mraka. Međutim, ovim prevoznim sredstvom, inače namenjenom starijima, kao golijskim stazama i bogazama, može se samo kad je vreme lepo i suvo. Po snegu i ledu ništa ne pomaže.
- Za sada nemamo novca ni za kakvo "pomagalo" ove vrste. Pri tom, i da imamo takvu "mašinu" sada ne bi smeli da je damo Stefanu u ruke, još je mali. Možda kada Stefan bude u sedmom ili osmom razredu - objašnjava Stefanov otac Vladan i razmatra da iduće godine ipak nabavi neki motor na kome bi on Stefana vozio u školu.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
