Dobri ljudi, vidimo se u otadžbini!

Ne tako davno, plemenita Dragica Forcan Wolch, dobrotvorka iz Edmontona u Kanadi, obećala je da će doći u posetu svojim štićenicima, neznanim ljudima koje od srca pomaže, iako dugo nije bila u otadžbini.

D. N. Petrović

Nikad lepše leto: Milka Kuč druguje sa kozom

Već od tada 78-godišnja Milka Kuč, starica bez ikog svog, iz zabitog pešterskog sela Boljara, daleko od asfalta i Sjenice, priprema svečarsku dobrodošlicu dragim gostima. Jer, kako kaže, još ne namerava na onaj svet...

"Šalim se, dete, ne odlučujem ja o tome: kad me onaj odozgo pozove, odoh ja, svakoga će pozvati, pre ili kasnije... Hvala bogu, dobro sam i zdravlje me služi, lepo sam provela ovo leto", priča Milka dok nas dočekuje ispred svoje brvanere u kojoj poslednjih 30 godina živi - sama. A novinari "Vesti" stigli sa novim prilogom od 300 kanadskih dolara, darom porodice iz Edmontona, koji su i ranije pomagali ovoj starici, slali novac za namirnice, platili dug za struju, kupili joj televizor, kokoške, kozu i jariće.

Pismo priložnika

Nadam se da će ovo malo pomoći da vam ulepša buduće dane. Dobro zdravlje i dug život, piše u toploj poruci iz Edmontona, a koju od srca potpisuju dobrotvorka Dragica Forcan Wolch, rodom sa Pala kod Sarajeva i njen suprug Ted, sa sinom. Posle prve donacije od 1.100 dolara koju su uputili napuštenim i starim osobama u Sandžaku, stiglo je u "Vesti" još 1.100 dolara koje su ovi plemeniti ljudi poslali u domove starih, samohranim majkama i deci iz Srbije i Srpske. Humanitarni most se zahvaljuje ovoj familiji na donaciji ali i na poklon-paketima što su ih uputili za jedan od staračkih domova u Srbiji.

- Svega sam imala ovoga leta i ni u čemu nisam oskudevala, puno mi znače domaća jaja, ražani hleb koji sama mesim i kozje mleko, ove godine najviše je o meni brinula Dragica iz Kanade, hvala joj neizmerno, nikada je nisam videla, verovatno je neću sresti, a volim je, ne zbog novca koji mi šalje, već zbog velikog srca koje ima, izdržava me i brine o meni kao da mi je rod rođeni, ona mi je kao ćerka... Pomagali su mi i drugi, nedavno sam dobila 100 dolara čak iz Australije, a posebno Hido Muratović, humanitarac iz Novog Pazara, koji me stalno obilazi... - priča Milka i naglašava da su joj celo leto društvo pravili: koza, jarići, kokoške i pilići, s njima je pričala i drugovala.

Do Boljara, stiže se teško, kad je lošije vreme samo terenskim vozilom. Da bi Milki Kuč uručili donaciju iz Kanade morali smo da za pomoć zamolimo Hida Muratovića koji nas je vozio njegovim terencem. Kada ga je videla Milkinoj sreći nije bilo kraja. Nije dala da odemo dok nismo probali hleb koji je upravo ispekla i kozji sir koji sprema sa travama i za koji tvrdi da je najbolji lek za sve bolesti. "E, baš bih volela dočekati Dragicu i ugostiti je na ovoj zelenoj livadi, pozdravite Dragicu i sve moje dobrotvore, želim im dobro zdravlje i svaku sreću", poručuje na rastanku baka Milka.

Privatna arhiva

Razglednica iz Sutomora: Porodica Lazić

Prvi put na moru

Porodica devetogodišnjeg Despota Lazića iz Bajine Bašte upravo se spremala na put u Crnu Goru, gde će oboleli dečak prvi put videti more zahvaljujući prilozima od 200 kanadskih dolara Dragice Forcan, ali i uz donaciju naše stalne dobrotvorke iz Adelejda, plemenite penzionerke B. G. koja im je uputila 200 australijskih dolara, uz najlepše želje. "Jedna humana familija iz Srbije ustupila nam je smeštaj u Sutomoru, ostajemo sedam dana, u nadi da će Despotu biti bolje. Kada se vratimo, svim dobrotvorima otvaramo vrata našeg skromnog doma i pozivamo ih na naš specijalitet - drinsku ribu", poručila je Sofija Lazić, a potom i poslala sliku prvog boravka malog Despota na moru.

I osmogodišnji Jovan Gajić iz Sitnice na Manjači u Srpskoj, čijim roditeljima smo predali 200 dolara, kao nagradu za trud ovog mališana što je celo leto stajao pored puta i prodavao maline ne bi li pomogao nezaposlenom ocu Milošu i majci Božani, pravi planove kako da uzvrati darom na dar.

"Ne odustajem od posla, sada prodajem kupine, a verujem da će moja majka za ove humane ljude iz Kanade napraviti najbolje slatko na svetu", poručuje Jovan koji još ima dva brata, Gojka i Nebojšu, ali i sestru Jovanu. "Iznenađeni smo humanom reakcijom čitalaca, mnogi su nam poslali garderobu, kompjuter, Jovan je dobio i stipendiju, ali mi zaista nismo tražili novac. Jedino što bismo hteli to je posao: zidar sam, ali znam i sve drugo da radim", rekao je zahvalni 50-godišnji Miloš, i sam zbunjen činjenicom da su mnogi otkrili u Jovanu plemenito srce, trud i želju da od malih nogu bude veliki čovek.

A. Čukić

Pobede su njegove: Mihajlo Kukić

Krenuo u školu

Posle dobrih vesti iz Milana, u kući 15-godišnjeg Mihajla Kukića iz Prijedora, mnogo je radosti. Naš štićenik, još je kao beba imao dve transplantacije - kostne srži i jetre, a treći zahvat - presađivanje rožnjače je odgođeno zbog poboljšanja dečakovog vida.

"Sada se mnogo više optimizma Mihajlo ponovo kreće u školu, a prilog od 200 dolara porodice iz Edmontona iskoristićemo za nabavku školske opreme i obnovu garderobe. Ako plemenitu Dragicu put nanese ka rodnim Palama, obavezno je pozivamo na ručak gde ćemo je počastiti ne samo kljukušom već i najboljim roštiljem", kažu majka Sonija i otac Milenko.

Poklon od 200 dolara iz Kanade obradovao je i Dijanu Blagojević, samohranu majku troje dece iz Banjaluke, žrtvu porodičnog nasilja, kojoj smo ovom prilikom uručili 50 australijskih dolara, prilog anonimnog donatora iz Perta kao i 50 švajcarskih franaka, dar našeg vernog čitaoca iz Švajcarske, Milenka Šipke iz Oberordorfa u Švajcarskoj. Zatekli smo je u poslu, pravila je ajvar i prostodušno ponudila da svakom od humanih ljudi pošalje po teglu ovog domaćeg specijaliteta. "Nije mnogo, ali od srca je, a na etiketi će pisati - ajvar od Dijane, Aleksandre, Marine i Marka...".