Nova jakna i cipele da lakše pešači do škole
Nije prošlo ni 20 dana od prethodne donacije pristigle iz Sidneja, od stalnih donatora Ljiljane i Slobodana Joksića, a na adresu 11-godišnjeg Stefana Pendića, đaka pešaka iz zabitog zaseoka Đonlije na Goliji, koji će u septembru poći u šesti razred osnovne škole u udaljenim Šaronjama, stigao je još jedan dobrotvorni prilog, ponovo iz Australije.
Ovog puta iz zapadnog dela ove daleke zemlje, a priložnici su Petar i Anica Ćulum iz Perta. Dobri ljudi, poreklom s naših prostora, darovali su malom Stefanu, njegovoj majci Radi, ocu Vladimiru i bratu Srđanu 300 dolara.
Posredstvom Humanitarnog mosta "Vesti" prosledili smo i pismo podrške "za veliku upornost i borbenost koju je do sada pokazao" sa željom da tokom dugih i surovih zima izdrži naporna pešačenja do udaljene škole, i nadom da će i dalje biti dobar đak, i izrasti u jakog, lepog i hrabrog momka koji će nastaviti dalje školovanje u Novom Pazaru.
- Šta bismo mi da nije vaših čitalaca širom sveta?! Ne znamo kako bi se Stefan spremio za školu jer u kući nismo imali ni dinara. Hvala Bogu i dobrim ljudima, stigli su nam darovi koji će nam omogućiti da našeg Stefana na vreme obučemo i obujemo, kupimo mu đačku torbu, sveske i sav pribor i spremimo ga za školu. Hvala do neba Petru i Anici iz Australije što su nas se setili i razumeli naše nevolje, ali sigurni smo da ih naš Stefan neće razočarati - ističe Stefanova majka Rada i objašnjava koje sve nevolje čekaju njenog mališana.
- U školu kreće rano ujutro i pešači, kroz šume i snegove, po dva sata u jednom pravcu. Često u učionicu stigne mokar i promrzao, pa nastavnici i drugovi iz razreda najpre moraju da ga ugreju i osuše. Kad se nastava završi, čeka ga ista muka. Zimi, kad su dani kratki, kući stiže po mraku i potpuno iscrpljen. Nema mnogo vremena za učenje, a ipak je vrlo dobar đak, nije odličan, ali smo mi zadovoljni i njegovim četvorkama - priča Rada i dodaje:
Stiže i stipendija
Još jedan srpska porodica iz Sidneja odlučila je da pomogne đaku pešaku i to stipendijom od 150 dolara koju bi preko "Vesti" i našeg dopisništva u Australiji slala svaki mesec porodici Pendić.
"Biće nam drago da od srca pomognemo i malom Stefanu, ali i učenicima Gimnazije u Orahovcu, čije ćemo učenike takođe stipendirati", poručio nam je anonimni dobrotvor O. V. iz Sidneja.
- Kad su veliki snegovi, često ga do škole pratimo suprug ili ja, nekada i brat Srđan, vukovi ga još nisu sretali na putu, a ima ih puno u ovom delu Golije... Nekoliko puta imao je bliske susrete sa divljim svinjama i lisicama, srećom, bez posledica. Prošle zime je pešačio i na minus 30 stepeni i sve je to izdržao, sad je stariji za godinu dana i jači, nadamo se da će narednu zimu lakše pregurati - naglašava Rada Pendić, a otac Vladimir kaže:
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
- Nekoliko puta merimo svaki dinar jer do njega jako teško dolazimo. Ipak, odlučni smo da ostanemo ovde na Goliji u nadi da će i za ovaj deo Srbije doći bolji dani. Ako bismo se nekud odselili s ognjišta, bili bismo još veća sirotinja.
- Ne bojim se ničega, posebno kad je uz mene moj pas Žuko koji me prati, čeka ispred škole, gde u pauzi obično podelimo sendvič, i ponovo mi je "prethodnica" pri povratku kući. Čim primeti nešto opasno, on zalegne i zalaje, a ja sam tada oprezniji. Kad se vratimo kući, mama spremi nešto toplo za mene i mog najboljeg druga - prepričava Stefan svoje dogodovštine i uz zahvalnost Petru i Anici Ćulum, dobrotvorima iz Australije, poručuje da će se potruditi da bude bolji đak i da kraj iduće školske godine dočeka i s više petica u knjižici.
Mnogo želja, malo uslova
Jedanaestogodišnji Stefan želi da u Šaronjama završi osnovnu školu, a potom u Novom Pazaru, ako bude mogao da nastavi školovanje, i gimnaziju. Za sada najviše voli i najbolje mu idu geografija i matematika, mašta da kad odraste bude profesor. Stefanov otac Vladimir nema zemlje i uglavnom nadniči na Goliji gde je teško naći posao jer je 80 odsto stanovništva napustilo planinu. Maja Rada je domaćica, a brat Srđan (19) je gluvonem i ne radi. Završio je specijalnu školu za pekare i često priskače u pomoć majci Radi.
