Prvi put u srpskoj prestonici
Ličile su na dve preplašene srne kada ih je reporterka "Vesti" konačno otkrila na glavnoj autobuskoj stanici, u mnoštvu migranata koji su zauzeli obližnji park gde spavaju na zemlji, umivaju se na česmi, a odeću suše na drveću...
Prepoznali smo vrlo brzo Dijanu Blagojević i njenu najstariju ćerku Aleksandru, dve sitne, mlade ženice, blede, što od osmočasovnog puta od Banjaluke do Beograda, što od straha da ih nećemo uspeti naći u tom moru izgubljenih ljudi, Avganistanaca, Pakistanaca, Sirijaca, Marokanaca, Alžiraca...
Stigle su autobusom u cik zore, i prvi put ugledale srpsku prestonicu, koja tog jutra nije bila u svom najlepšem ruhu, a da maler bude veći i njihov stari mobilni telefon, čija je baterija bila na izdisaju, otkazao je poslušnost.
Nisu mogle da se povežu sa novinarima, ali su se ipak dosetile i zamolile jednog od peronskih nosača da im "pozajmi" na čas svoj telefon kako bi nam se javile.
Nisu pitale za ime tog dobrog Beograđanina koji im je učinio uslugu, ali valjda se slične duše same između sebe prepoznaju... I tako se odjednom lice srpske prestonice, zahvaljujući dobroti neznanca, pretvorilo od ružnog u lepo...
Siromaštva se ne treba stideti, ima mnogo više ljudi na ovom svetu koji bi morali da se stide svog bogatstva, rekli smo našim gošćama i štićenicama iz Republike Srpske, 39-godišnjoj Dijani Blagojević, rodom iz Krupe na Vrbasu, koja se nije ustručavala da zavapi iz banjalučkog naselja Priječani da su ona i njena deca: 20-godišnja Aleksandra, 12-godišnji bolesni sin Marko i 15-godišnja Marina često gladni, bez hrane, lekova i odeće i obuće.
Raport dobrotvorima
"Mama je kupila deset metara drva za zimu, grejaćemo kao i uvek samo kuhinju, ali biće dovoljno toplo... Posebno se svi radujemo veš-mašini, stavili smo je na 'počasno' mesto. I oprobali... Odlično radi! Marko je srećan zbog novih patika, ormarić je pun lekova za njega, a sestra Marina dobila je na dar knjige za školu, a uskoro ćemo je obradovati čizmama i jaknom... Ostavu smo napunili namirnicama, ima hrane i za goste... Hvala vam puno na svemu i veliki pozdrav za dobre ljude i vašu redakciju...". Nekoliko dana po odlasku naših štićenica, stiglo nam je pismo iz Banjaluke. Mlada Aleksandra Blagojević podnela je raport donatorima "Vesti" i potkrepila ga slikama.
A kada smo upitali čime su sebe častile majka i ćerka, saznali smo da je Dijani srce puno, a Aleksandra će konačno dobiti naočare sa dioptrijom, jer su stare neupotrebljive.
I to tek posle četiri godine života u totalnoj nemaštini gde su im se u nevolji našli samo sveštenik Danijel Ružičić, Srpska pravoslavna crkva i humanitarna organizacija Budimo ljudi. Svi ostali to nisu bili. Sklopili su oči nad sudbinom Blagojevića, ostali nemi nad činjenicom da su majka i najstarija ćerka bile čak i žrtve porodičnog nasilja! Iako nismo objavili ni deo njihove tragične priče, a i nećemo, gde je između očaja i beznađa bio samo korak do smrti u kojoj su videle jedini izlaz, naši čitaoci iz dijaspore osetili su u kratkom apelu, između redova, sav neispričani jad.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
A, među njima su bili i naši najveći donatori Humanitarnog mosta iz Australije, anononimna porodica iz Sidneja, koja je odmah uputila 1.000 dolara, neko ko uvek nepogrešivo šalje pomoć na prave adrese. I naš najstariji čitalac, 92-godišnji Mihajlo Hromiš iz Brizbejna, a rodom iz Đurđeva u Vojvodini, nesebično je darovao 500 dolara porodici Blagojević. Hvala im!
- Nisam tražila novac, samo pakete sa hranom i odećom - pokušala je zbunjeno da nam pojasni Dijana, mlada žena, koja kada joj preostane vremena od bolesnog sina, ide i radi po tuđim kućama.
- I moja ćerka Aleksandra ne odbija nijedan posao u Bronzanom Majdanu, i svaki dinar pošalje meni, bratu i sestri... - kaže Dijana Blagojević dok joj u beogradskom Dopisništvu uručujemo novčane priloge.
Austrija, Nemačka, Švajcarska
Anonimni višestruki donator V. B. iz Beča, a rodom iz Duboke kod Kučeva, prvo se javio našoj redakciji, a potom i poslao porodici Blagojević na kućna vrata 100 evra, obećavši nam da će s vremena na vreme i dalje pomagati ovim čestitim ljudima iz Priječana zarad njihove nevolje, svoje petoro dece i Hrista radi. Istovremeno neće zaboraviti ni na svoje male štićenike iz Kosovske Vitine, niti srpske manastire. Hvala ovom plemenitom darodavcu kao i dobrotvoru iz Bad Homburga u Nemačkoj, ali i familiji Milenka Šipke, rodom iz sela Dragočaj kod Banjaluke, našeg stalnog čitaoca koji svakog meseca iz Oberordorfa u Švajcarskoj, daruje po 50 franaka nekome u nevolji. Ovoga puta bila je to Dijana sa decom...
- Hvala vam, ovo se ne zaboravlja. Samo su na naš apel odgovorile "Vesti" i članovi humanitarne organizacije "Nemanjići" iz Tićina u Švajcarskoj. Hvala svima koje je naša muka dotakla, poručile su naše gošće.
Kada smo se opraštali sa Blagojevićima ispred Redakcije na Novom Beogradu, pozvali smo taksi bojeći se da se neće snaći u velikom gradu. Po njih je, igrom slučaja, stigao veliki beli mercedes. Verujemo da je i to bio neki znak odozgo, otplovile su u njemu valjda u neki bolji život.
Markove patike
Majku Dijanu i ćerku Aleksandru, devojče koje je sa nepunih 17 godina krenulo u svet da traži posao i da radi, obradovali smo i sa velikom torbom garderobe, koja je najvećim delom stigla iz Australije, od slušalaca Srpskog radija iz Kanbere. Izabrale su samo ono što bi moglo da im bude od koristi: pantalone, haljine, cipele, posteljinu i prekrivače, odbijajući da ponesu sve što smo im ponudili, jer kako one kažu, šta bi onda ostalo za druge! Za bolesnog Marka su po povratku kupile nove patike, koje će on s ponosom da pokaže svojim drugovima u ustanovi za decu sa posebnim potrebama.
