Iako leka nema, humanost pobedila
Mnogo toga što mu roditelji nisu mogli da priušte dosad, dobio je devetogodišnji Despot Lazić, bolesni dečak iz Bajine Bašte.
Stiglo mu je bezbroj pisama od vršnjaka iz celog sveta, vreće pune igračaka, video je srpsku prestonicu, za njega je pevao iz srca i poznati pevač Saša Matić, iz memljive kuću na periferiji gradića isterana je vlaga, unesen novi nameštaj, a ovih dana se našao na kratkom letovanju sa majkom Sofijom u Kraljevskoj banji - u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju, gde se uz pomoć termomineralnog blata i sumporovite vode, ali i uz upotrebu savremenih terapijskih procedura, uspešno tretiraju i neka kožna oboljenja.
Podrška iz Australije
Uz svoje darove, naši čitaoci iz Melburna, deda Mile i baka Vuka, poslali su toplo pismo podrške malom Despotu i poželeli mu od srca da prebrodi ovaj težak životni period.
I drugi naš donator, čitalac iz Perta, bio je ganut činjenicom da zbog siromaštva moraju da trpe i bolesna deca, ali i uverenja da bi bilo dobro kada bi svako ko može - priložio izvesna sredstva za one što se bore za goli život.
Da li će pomoći i kod bulozne epidermolize, teške, retke i neizlečive bolesti kože, u medicini poznate kao deca leptiri, još ni sami ne znaju, ali prvi dani protiču mirno, bez bolova i u druženju sa decom koja imaju zdravstvenih problema.
Za to su pre svega zaslužni donatori iz Australije: Mihajlo Hromiš iz Brizbejna koji je darovao ovoj porodici 500 dolara, deda Mile i baka Vuka iz Melburna sa prilogom od 200 dolara, kao i naš anonimni čitalac iz Perta, uz donaciju od takođe 200 australijskih dolara.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
- Neizmerno hvala i mojim sugrađanima i zemljacima iz dijaspore. Život mog sina, a i cele naše porodice, preokrenuo se nabolje. Svesni smo činjenice da za ovu urođenu bolest zasad medicina nema leka, ali uslovi u kojima odrasta Despot sa svojim bratom, koji mu uvek priskače u pomoć, mnogo su humaniji nego što su bili. Eto, prvi put smo otišli i u Banju Koviljaču kod Loznice u nadi da će mu bolove i rane ublažiti ovo prirodno lečilište. Naravno, probali smo dosad bezbroj narodnih recepata, alternativnih saveta, mnoge preporuke su nam upućivali i sami čitaoci "Vesti", ali Despotovo zdravstveno stanje je ostajalo nepromenjeno. Jedino su specijalni medicinski zavoji za previjanje rana, kojim umotavam sinovljeve ruke i noge, omogućavali da mališan provede nekoliko sati mirnog sna. Na žalost, nismo ih uvek imali dovoljno, a nismo mogli ni da ih poručujemo iz inostranstva, zbog nedostatka finansijskih sredstava. Kako bi oba nezaposlena roditelja mogla da obezbede mesečno 2.000 evra, koliko samo košta 30 listića ovih zavoja? - pita se majka Sofija, koja je godinama svako novo jutro dočekivala u strahu, a čija zahvalnost ide na adrese svih znanih i neznanih, ganutih pričom o malom Bajinobaštaninu.
Mali junak
Zbog rana i plikova koji se nalaze po celom Despotovom telu, čak i u ustima i jednjaku, ovaj dečak ne može da uživa ni u majčinom zagrljaju, ali ni u hrani. Sve što je tvrdo, ne klizi kroz grlo.
"Ne smem da okusim ni trunku mesa, ni krišku hleba.... Jedem kašastu hranu. Boli me kad žvaćem i gutam. Željan sam da pojurim za loptom, ali ne mogu. Tabani su mi prekriveni krastama...", jada se mali junak, dok pokušava da tananim sraslim prstićima, savijenim uz dlan, pokaže deo priloga koji su mu poslali dobri ljudi.
Zahvaljujući nedavno održanom dobrotvornom koncertu Saše Matića koji je u Bajinoj Bašti pevao za lepšu budućnost ovog dečaka, kao i dobrovoljnim prilozima naših plemenitih čitalaca iz celog sveta, i donacijama građana Srbije, porodica Lazić će prebroditi naredne mesece uz manje brige i neizvesnosti. Jer, iako leka nema, humanost je i ovoga puta pobedila bolest.
Neuslišena želja
- Želim da ozdravim, da idem u školu, da trčim sa drugarima, da igram fudbal i da vozim bicikl bez tuđe pomoći - nabraja nam Despot svoje velike želje, a onda polako zastajkuje, setio se one svoje najveće koje niko ne može da mu usliši: - Čekam da mi neko donese lek protiv ove moje strašne bolesti. Kažu da ga zasad nema, ali valjda će neko jednog dana i da me s njim obraduje, sigurno će ga neko otkriti i svu decu sveta osloboditi ovih muka - kaže mališan kojeg već pomalo izdaje strpljenje.