Borba za kvalitetniji život i detinjstvo

Kada je pre tri godine, tokom vrelih julskih dana, mlada trudna mama Danijela Tasić sa sinom Petrom spas od vrućina u srpskoj prestonici potražila u roditeljskom domu u Vranju, nije mogla ni da nasluti šta je čeka.

Privatna arhiva

Na rehabilitaciji u Slovačkoj: Pavle Tasić

Ništa nije ukazivalo na to da bi za dva dana moglo sve da krene po zlu. Iako u 28. nedelji trudnoće, iznenada su počeli da je "probadaju" jaki bolovi. Lekari u Vranju u prvi mah nisu želeli da je upute u Beograd gde stanuje sa suprugom. Sati su prolazili, dugi kao godine. I tek kada je ova ženica prokrvarila, a život visio o koncu, odlučili su da je hitno upute za prestonicu. Tu su doktori ne časeći više ni časa, da bi spasli mamu i bebu, odmah pristupili porođaju. Na sreću, majka je preživela, kao i beba, dokazavši da je želja za životom jača od svega.

Hitno je prebačena na Institut za neonatologiju, međutim, zbog prevremenog rođenja, sepse i krvarenja na mozgu, bebi je ustanovljena spazmatična cerebralna paraliza.

Taj mali borac Pavle Tasić sada ima tri godine i svakodnevno se leči u Specijalnoj bolnici za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju. Ne može samostalno da sedi, puzi, niti hoda, ali uprkos svim problemima s kojima se suočava, on je veseo i nasmejan.

Svakodnevno sa roditeljima radi vežbe, za vreme kojih voli da gleda crtaće. Omiljeni crtani junaci su mu Nodi, Sunđer Bob i Pepa Prase. Stariji brat Petar mu je pored roditelja najveća podrška i omiljeno društvo. Voli da se igra lopticama i kockicama. Ipak, njegova

velika želja, kao i njegovih roditelja jeste da prohoda. A put do prvog koraka je dug i težak. Neophodna mu je rehabilitacija koja bi mu pomogla da ojača svoj trup kako bi mogao samostalno da sedi, a potom otišao na operaciju u Ameriku i napravio svoje prve korake.

Nažalost, njegovi roditelji Danijela (29) i Dejan Tasić (33) su u teškoj materijalnoj situaciji i nisu u mogućnosti da lečenje sami finansiraju.

- Iskren da budem, morao sam da se obratim sugrađanima za pomoć jer smo se našli u bezizlaznoj situaciji. Nije bilo lako. Nije ni sad, ali šta roditelju drugo preostaje? Da bi naš Pavle imao kvalitetniji i lakši život, neophodno je da prohoda, a pre toga ojača trup i samostalno da sedi. Da bi to postigao, mora na terapije i stalno da vežba. Sve to mnogo košta. Iako ima tri godine, on se ponaša kao beba od godinu dana koja tek uči da govori, sedi... Samo onaj ko je to doživeo na ličnom primeru zna kako je. Život vam se iz korena menja i sva vaša snaga i energija su usmerene na to da pomognete svom detetu. Posebno teško pada kad shvatite da svi vaši napori nisu dovoljni - započeo je priču o zlom usudu njihove porodice Dejan Tasić, rodom iz Vranja, koji radi kao konobar u jednom beogradskom restoranu.

Privatna arhiva

Retki bezbrižni trenuci: Pavle Tasić sa bratom i roditeljima

Ništa bez pomoći ljudi dobre volje

Mnogi plemeniti sugrađani su priskočili Tasićima u pomoć, pa su zahvaljujući njihovoj finansijskoj podršci malenog Pavla odveli na prvu terapiju u Slovačku koja je koštala oko 3.500 evra, kao i tronedeljnu rehabilitaciju na Instututu za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i reumatologiju "Dr Simo Milošević" u Igalu, koja je koštala od 1.800 evra. Međutim, problem nije rešen, jer je Pavlu za naredne tretmane neophodno još oko 7.350 evra, koje sami nikako ne mogu da obezbede.
- Zahvalan sam svim dobrim ljudima koji su nam pomogli da isplatimo i ovo lečenje sve do sad. Pavlu to mnogo znači zbog hipotonije, ukočenosti mišića. Posle boravka u Slovačkoj, napredak je zaista bio očigledan, ali je jako važno da se nastavi s rehabilitacijom i to je ono zbog čega sam zabrinut. Mnogo novca treba, a sam nikako ne mogu da ga zaradim ili stvorim... - iskreno će otac Dejan.

Njegova plata jedva da pokriva mesečne račune i zakup stana. Supruga zbog stanja malog Pavla nije u mogućnosti da nađe posao i danonoćno brine o mališanima. Otuda i njihove molbe za pomoć. Sračunavši da im za intenzivnu rehabilitaciju u Slovačkoj, Igalu i terapijama u Novom Sadu treba 12.650 evra, ostali su bez daha.

- To je za nas suma o kojoj ne možemo ni da sanjamo. A Pavle nema drugu opciju. Samo redovnim vežbanjem i terapijama može doći do poboljšanja njegovog stanja. Bez toga, nema nade da će moći ni samostalno da sedi, puzi, a kamoli hoda. Mi dajemo sve od sebe da mu to omogućimo, ali činjenica je da sami ne možemo da dobijemo ovu bitku. Teško vreme je svuda i mnogi nisu pri novcu ni za najosnovnije potrebe. Svestan sam toga u potpunosti, ali, ipak, gajim nadu da će nas ljudi razumeti i ako mogu pomoći da našeg malog borca vidimo kako pravi prve korake, a potom nam i hrli u zagrljaj. To je naš jedini san - rekao je Dejan Tasić.