Prekrstili se i - zasukali rukave
Teško je i reporteru "Vesti" samo rečima dočarati izraz lica 43-godišnjeg nadničara Slavoljuba Stoilkovića iz zaseoka Reka u selu Nova Brezovica kada smo mu uručili poklon za bolje sutra, dar Srpskog penzionerskog kluba iz Ciriha u iznosu od 1.200 švajcarskih franaka.
Možda će taj osećaj sreće i radosti što će konačno otpočeti da kopa temelje za novi dom, bolje od nas sagledati predstavnici ovog kluba, poznatog po pomoći žiteljima iz južne Srbije, prvenstveno porodicama sa više dece. Zato i poručujemo predsedniku Kluba Draganu Zdravkoviću, rodom iz Trstenika, i članovima Uprave bračnom paru Milomiru i Gordani Ilić, da ovog leta u otadžbini posete i stogodišnju čatrlju Stoilkovića, koja će uskoro biti srušena. I da se na licu mesta uvere kako se uz pomoć zemljaka iz dijaspore ostvaruje san jednog srpskog težaka.
Imamo sve
U domu Stojanovića, dok sedimo uz kafu, Branislava sprema grafički rad za školu, Jovana večeru za sve, a Jovan donosi vodu sa bunara, za tuširanje i kuhinjske poslove. "Svi su vredni i dobri đaci. Vredni su i dobri đaci. Znaju koje su im dužnosti. Jovana završava prvi razred Ekonomske škole, kuvarski smer, Jovan će položiti prvi razred Poljoprivredne škole, a Branislava završava drugi razred Tehničke škole sa vrlodobrim uspehom. Ništa ne traže, zadovoljni su sa onim šta imamo, a imamo sada i sredstva u banci koja čuvamo i svaki dinar s razlogom utrošimo", poručuje Stojanović, koji neprekidno obilazi grob svoje rano preminule supruge.
Da bismo opravdali ukazano poverenje donatora, novinar "Vesti" krenuo je sa Slavoljubom na jedno domaće stovarište u Vranju i zajedno sa štićenikom Humanitarnog mosta prisustvovao izboru i kupovini materijala za novi dom ove siromašne familije, koja je uprkos teškom životu, odlučila da ne napušta vekovno ognjište.
- Mislio sam samo da prvu ploču stavimo, a ono biće para i za drugu. Malu kućicu, ali dovoljnu za nas osmoro. Sve smo izmerili, oko 60 kvadrata, taman je... Krećemo sa iskopom temelja i podruma, krećemo u novi život, hvala dobrim ljudima, izvukoše nas iz bede. Bog ih blagoslovio, svakog dobra im dao, svaku stopu im moja porodica ljubila, sve dok trajemo, u vek i vekova - poskakuje od sreće Slavoljub, koji nije krio radost jer im se dugogodišnji san o izgradnji nove kućice polako ostvaruje.
Zato je odmah rešio da zajedno sa bratom, familijom i komšijama, iskopaju temelj i prostor za omanji podrum. Ništa im nije teško, jedva čekaju da svane novi dan i da se prihvate posla oko iskopa za početak gradnje doma.
Osam duša u jednoj sobici
Nadničar Stoilković danas živi u nakrivom kućerku, u jednoj sobi, sa suprugom 35-godišnjom Radicom, bolesnim 12-godišnjim sinom Bojanom koji se nalazi u invalidskim kolicima, i ćerkama desetogodišnjom Bojanom, osmogodišnjom Miljanom i tromesečnom bebom - sinom Danijelom.
Tu su, u uskoj sobici, sa napola propalim zemljanim podom, i Slavoljubov otac 77-godišnji Milan i psihički bolestan brat, 45-godišnji Goran.
- Čim svane, svi skačemo iz kreveta i sa osmehom žurno prilazimo poslu. Prvo se pomolimo za zdravlje, nas i naših dobrotvora. Prekrstimo se, "pljunemo u šake" i krenemo da radimo. Sanjamo kućicu od kako znamo za sebe - ističe domaćin Slavoljub kome se pored prijatnog iznenađenja desilo i jedno ružno!
U Vranje je, naime, došao sa svojim starim "gazdom" iz sela Barelića. "Radim kod njega u šumi na izvlačenju drva već godinama. Došli smo kamionom, doterali drva za ogrev, istovario sam i trebalo je da natrag oteramo moj materijal za kuću. Mislio je gazda da se šalim kada sam mu rekao "da ću uz pomoć dobrih ljudi graditi kuću".
Račun za čist obraz
Na stovarištu smo uplatili od donacije građevinski materijal dovoljan da se sagradi kućica do druge ploče. To je: 120 džaka cementa, 800 bloka-cigli, gvožđe 45 šipki, uzengije, 20 komada, beomal, sedam džakova i armaturnu mrežu, tri komada. "Već smo doterali pesak, kamen... Sami ćemo kopati, uzećemo samo jednog veštog majstora", ističe Stoilković i moli nas da račun predamo članovima Srpskog penzionerskog kluba.
Kad je video da je materijal zaista uplaćen, počeo je da vrda, te ne može da tera, te visoko, pa će zakačiti u granje na seoskom putu.... I otišao je - ljut... Zdravlje sam ostavljao po šumama radeći za ovog gazdu sa Barelića, a on mi tako uzvrati - ogorčen je Slavoljub, od koga se rastajemo uz želju da se što pre ponovo vidimo i proslavimo prve završene radove.
A put nas dalje vodi do samohranog Sretena Stojanovića, 58-godišnjeg invalida iz Donjeg Vranja i njegove dece 16-godišnje Branislave i 15-godišnjih blizanaca Jovana i Jovane, koji su takođe dobili 300 franaka, poklon od Srpskog penzionerskog kluba iz Ciriha, što ih je silno obradovalo, jer će uskoro i oni da krenu u renoviranje limenog krova njihove kućice.
Prve junske dane obeležile su u Vranju obilne kiše, a svi Stojanovići su nas čekali ispred vrata trošnog doma. Sreten je gledao čas put neba, čas put nakrivljenog krova.
"Evo, ceo maj ne prestaje da pada, nikako da otpočnemo sa radovima, a kada su jače padavine voda protekne i u sobu i hodnik koji nam je ujedno i kuhinja. Stavljamo kante, snalazimo se, ali svemu tome doći će kraj. Zahvaljujući čitaocima 'Vesti' iz Australije, a sada i Švajcarske, sakupili smo dovoljno novca da otpočnemo sa radovima. Imamo i sve što je potrebno za naše prvo kupatilo koje ćemo sagraditi u drugom hodniku. A ništa od toga ne bi bilo, da nam nisu pomogli nepoznati humani ljudi. Bog ih blagoslovio - priča u dahu Sreten Stojanović, koji sija od zadovoljstva.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
