Deca su naše jedino blago
Najmanje dva puta godišnje u beogradsko Dopisništvo "Vesti" stižu nam izuzetno dragi gosti: predstavnici Srpskog penzionerskog kluba iz Ciriha, bračni par Milomir i Gordana Ilić, članovi uprave ovog švajcarskog udruženja, ali ovoga puta "pojačani" i sa predsednikom Kluba Draganom Zdravkovićem.
Kao i uvek stigli su punih ruku, s toplim porukama siromašnim žiteljima južne Srbije i donacijom od 1.500 švajcarskih franaka, koju su i ovoga puta složno namenili štićenicima Humanitarnog mosta - višečlanoj porodici nadničara 43-godišnjeg Slavoljuba Stoilkovića iz Nove Brezovice i invalidu bez zaposlenja Sretenu Stojanoviću, 58-godišnjem samohranom ocu troje dece iz Donjeg Vranja.
- Zašto već godinama biramo "Vesti"- pita se Dragan Zdravković, rodom iz Trstenika, i istovremeno daje odgovor:
- Zato što vam verujemo! Naš cilj je da pre svega pomognemo zaista ugroženim familijama sa decom. Ogrešili bismo se o naše članstvo i naše humane principe kada bismo "tovili debelu gusku". Ovako, znamo da smo sredstva predali u sigurne ruke, a vaši novinari zajedno sa štićenicima kupuju sve što im je potrebno. I uvek svaki račun možemo da dobijemo na uvid. Istovremeno, neki od nas će tokom leta i lično da posete ove dve familije da bismo se na licu mesta uverili kako napreduju radovi na podizanju nove kuće za nadničara Stoilkovića i njegovo četvoro dece, među kojima ima i bolesnih. Njima darujemo 1.200 franaka, a Sretenu Stojanoviću želimo da što pre završi započeto kupatilo ili pak da popravi limeni krov na dotrajaloj kući, te mu kao prvu pomoć dajemo 300 franaka - ističe naš zemljak koji je kao alatničar 1968. godine otišao na rad u inostranstvo.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
- I dalje čvrsto verujemo da su siromašne porodice s mnogo dece neprocenjivo blago koje Srbija mora da čuva. Mi koji smo decenijama van granica naše otadžbine, ne mislimo samo na sebe, mi želimo prvenstveno da pomognemo ljudima koji teško žive da se sami podignu na svoje noge. Nismo nikada zaboravili ni odakle smo krenuli u svet, ni svoj jezik, ni svoje običaje, ali ni našu dužnost da budemo ljudi. Mi to danas možemo, ali zauzvrat i tražimo da porodice koje smo uzeli u zaštitu donirana sredstva troše krajnje racionalno - ističe sekretar Kluba Milomir Ilić, rodom iz Ljuberađe u Babušnici, autora Himne dijaspore, lepih stihova koji ovih dana kruže internetom.
Svaka čast!
Dug je spisak porodica koje su humani članovi penzionerskog kluba iz Ciriha dosad pomogli direktno ili preko Humanitarnog mosta "Vesti": od porodice Ljubisavljević iz sela Stropsko, Dragana i Dragan sa njihovo jedanaestoro dece, bivšeg pastira Srbe Stankovića iz Kozjeg Dola kod Trgovišta, samohrane majke Radmile Drljače iz Vranja, familije Svetislava i Slađane Savić iz Buštranja kod Vranja sa desetoro mališana, porodice Gorana i Negoslave Nešić iz Kule kod Vladičinog Hana sa takođe desetoro maloletne dece, pa sve do bolesnih, siromašnih i žrtava poplava... Svaka čast zemljaci!
Svi narodi koji drže do sebe, uvek idu za stavovima svojih najstarijih sugrađana, smatraju ih živom povesti, pa im zbog bogatog iskustva i znanja odaju posebno priznanje i poštovanje. Mi u Humanitarnom mostu to odavno znamo, čak i to da će Dragan Zdravković u avgustu napuniti 82, a Milomir Ilić 75 godina života.
Znamo i to da oni koji duboko vole nikad ne ostare. Kada je duh mlad, takav je i čovek. Milion primera na svetu postoji koji to dokazuju. Nije važno koliko ko ima godina, već kako se oseća. U tome mu mnogo pomaže snaga volje. Ona je pokretač samog života jer zahvaljujući čvrstini volje ljudi postižu čuda. I kada su svi ubeđeni da je neke stvari nemoguće promeniti, nemoguće uraditi, ovakvi ljudi poput članova Srpskog penzionerskog kluba iz Ciriha dokazuju da je moguće.
Hvala im!
Uđi - slobodno
Najmlađi, a po godinama najstariji Srpski penzionerski klub u Cirihu, osnovan 2007, broji više od šezdesetak članova. Ovde niko nikog ne pita ni za ime ni za veru, ali ni za godine, pa nije čudo što na njihova vrata kucaju i mnogo mlađi zemljaci, koji još nisu dobili prvi penzijski ček. Oni su ljudi dobre volje, život im je ispunjen zajedničkim aktivnostima, odlascima u otadžbinu, pesmom i igrom, vežbom i obilaženjem slavnih istorijskih mesta širom Srbije. Spaja ih zdrav duh, njihov recept je smeh, raduju se životu i žele da se s njima i drugi osećaju srećnim. Oni su jednom rečju - večito mladi.
