Dar čuva miran san
Jedne od najvećih donatora iz Australije, anonimnu porodicu iz Sidneja, o kojoj ne znamo ništa sem da su velike duše, i rečju i slikom smo obavestili kroz naše napise na Humanitarnom mostu kako su štićenici "Vesti", familija Sretena Stojanovića iz Donjeg Vranja i porodica đaka-pešaka Nikole Matkovića iz Vučinića kod Novog Pazara s veseljem rasporedili njihov novčani dar od 2.500 dolara.
Vest da su ovi naši plemeniti zemljaci poslali i 1.000 dolara za 15-godišnjeg Bojana, sedmogodišnju Tamaru i petogodišnju Tijanu Lazović, troje mališana iz sela Banje kod Zubinog Potoka, koji su u kratkom vremenskom roku izgubili i oca Rodoljuba i majku Valentinu, izazvala je takođe radost kod dve tetke što se brinu o deci. Planova je bilo mnogo, svako od dece je poželeo nešto skromno, poput tableta, lutke, lepe haljinice..., sa ushićenjem su nam pričali na telefon šta bi sve kupili...
Pozvali smo ih za Vaskrs da budu gosti "Vesti" u Beogradu, da deca prvi put u životu vide srpsku prestonicu i da zajedno obiđemo grad i radnje. Pozvali smo ih potom i za Đurđevdan da se vidimo na istom mestu.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Ali, oni nisu došli. Starateljka, tetka Dobrica Sovrlić i tetka Nada Lazović, obavestili su nas da je put isuviše naporan za mališane, da nemaju validne isprave, da su još u žalosti za izgubljenim članovima porodice, da ih kod kuće na Kosovu čeka mnogo poslova i obaveza, od okopavanja njive, do sačekivanja majstora što još rade na uređenju nezavršene kuće... I da nije vreme za veselje i radost.
"Ipak, zajednički smo se dogovorili sa decom da kupimo jedan veći televizor. Otići ćemo narednih dana do Kosovske Mitrovice i doneti tv plazmu, što će Bojana, Tamaru i Tijanu najviše i obradovati...", obećala nam je Dobrica Sovrlić dodavši na kraju razgovora:
"Svaki dinar čuvamo u banci, trošimo samo najnužnije", ponudivši da nam pošalje i izveštaj o sredstvima koje su čitaoci uplatili na njihov račun.
Uoči izlaska ovog teksta javila nam se tetka Nada Lazović i rekla:
"Na žalost nismo još stigli da kupimo televizor. Svaki dan ima nešto što je preče od toga. Sada opremamo Bojana za ekskurziju na Ostrog, ne sme da oseti da se razlikuje od svojih vršnjaka. Istovremeno, pokušavamo da osposobimo dnevni boravak i ostavu. Hvala Bogu i dobrim ljudima završili smo sa kupatilom i delom kuhinje. Molimo vas da poručite nepoznatim dobrotvorima iz Sidneja da se ne ljute na nas. Mi smo samo dve obične žene koje se boje za budućnost ove dece, poslednji zalogaj delimo s njima, na počinak idemo s njima, čuvamo svaku paru samo za njih... Počinjemo život s njima od nule, zato i ne smemo da se razbacujemo sa darovima...Poklonjena sredstva čuvaju naš miran san..."
Poziv Humanitarnog mosta malim Lazovićima i dalje važi. Kada god dođu, dobro nam došli. Zajedno sa njihovim tetkama čiju devizu da je štednja mudrost trošenja sasvim dobro razumemo. Pokloni će morati da sačekaju neka bolja vremena, nadamo se da će i mališani jednog dana shvatiti žrtvu svojih najbližih.
Zaboravljeno obećanje
Vaskrs su Lazovići proveli za skromnom trpezom, sa njihovog stola se ništa nije bacilo, a narednih dana branili su kuću od vode sa brda koje preti da se obruši na jedini krov koji imaju. Od najmlađih do najstarijih. Opštinske vlasti Zubinog Potoka zaboravile su na dato obećanje da će im izgraditi potporni zid iza kuće kako dalja ulaganja u dom Lazovića ne bi bila uzaludna. Izbori su bili i prošli! Jedino što starateljki preostaje jeste da sa decom ode u opštinu i ovoga puta ih zamoli da ispune obećanje - zarad siročadi.
