Srce nam još lupa od sreće

Ni bogatstvo, a ni sreća ne postaju manji ako ih podelite s nekim drugim. To najbolje pokazuje nesvakidašnji gest naših humanih čitalaca 61-godišnje Ljiljane rodom iz Žarkova i 68-godišnjeg Živote Stanojlovića, poreklom s Umke, dijasporaca koji više od četiri decenije rade i žive u Nemačkoj i njihova odluka da na Vaskrs poklone svoj plac od 13 ari u vojvođanskom naselju Čurug jednoj višečlanoj srpskoj porodici iz otadžbine.

B. Grujić

Ne bojimo se rada: Porodica Večanski na poklonjenom placu

Sreća se osmehnula bračnom paru Večanski iz Gospođinaca, 29-godišnjem Milanu i njegovoj supruzi Oliveri, koji još ne mogu da veruju da će posle niza podstanarskih godina možda već ove jeseni imati svoj krov nad glavom. Njihove preslatke ćerkice, 13-godišnja Ivona, dve godine mlađa Bojana i trogodišnji sin Stefan, nisu skidali osmeh sa ozarenih dečjih lica, kada su im ovi plemeniti penzioneri Ljiljana i Života, zvanično uručili sve neophodne papire o vlasništvu placa u Vojvođanskoj ulici broj 5 u Čurugu.

- Bili smo u velikoj dilemi, jer je više porodica iz okolnih mesta bilo u konkurenciji za dodelu placa i žao mi je što on nikako ne može da se podeli na dva dela, jer nam je još jedna familija iz Novog Sada, baš prirasla srcu. Ipak, odlučili smo se za Večanske, oni su se prvi i javili, a eto još simbolike, oni i sada u Gospođincima žive u podstanarskom stanu koji je isto u Vojvođanskoj ulici, baš kao što se i naš plac u Čurugu nalazi u istoimenoj ulici, a kupljen je sredinom devedesetih godina. Suprug i ja smo imali nameru da se vratimo u Srbiju i da baš tu sagradimo kuću za nas, Života obožava da peca, kako je Tisa veoma blizu, ovo je bilo idealno mesto... Međutim, odlučili smo da plac poklonimo, uz saglasnost našeg sina i ćerke, a prst sudbine upro je u pravcu porodice Večanski - istakla je Ljiljana Stanojlović, koja je o životu u tuđini samo kratko rekla: "Znamo kako je nemati i kako je teško raditi i zaraditi... Neka drugima bude bar malo lakše nego nama...".

- Bili smo presrećni kada smo čuli radosnu vest, ali nikome je nismo rekli sve dok se nije potpisao ugovor o poklonu. Nismo verovali da se to nama dešava, nikada u životu nismo dobili ništa, čak ni na lutriji, ovo je takav poklon da nam još srca lupaju od radosti... Drago nam je što na svetu postoje humani ljudi poput Stanojlovića, kojima smo beskrajno zahvalni. Pomisao da ćemo možda na jesen imati krov nad glavom zvuči neverovatno, ali znam da kad narednih dana razapnem šator na placu, biću svoj na svome - uzbuđeno kaže Milan Večanski, čovek koji je završio srednju školu za bogoslova, ali život mu je namenio ulogu radnika na privatnom poljoprivrednom gazdinstvu.

- Plac je na idealnom mestu, sa lepim pogledom, u mirnoj ulici, na pet minuta hoda od centra sela, a prve komšije su nam poželele dobrodošlicu. Biće prostora za malu bašticu i dvorište, kojem se najviše raduju dečica jer će najzad imati kutak za igru - dodala je stidljivo Olivera Večanski, frizerka bez zaposlenja.

- Jedini uslov je da već sledećeg proleća, svratimo u goste i prespavamo jednu noć u novoizgrađenoj kući - poručila je s osmehom Ljiljana Stanojlović, ističući još jednom zadovoljstvo što je izbor porodice pao baš na Milana, Oliveru, Ivonu, Bojanu i Stefana Večanski...