Koza i jarići za lepšu starost
Na adresu Hida Muratovića, humanitarca i saradnika "Vesti", stigla je još jedna pošiljka iz dalekog Edmontona u Kanadi, ponovo od plemenite Dragice Forcan Wolch , čitateljke "Humanitarnog mosta" i dobrotvorke koja je početkom meseca vrednim donacijama od 700 dolara obradovala petoro starih i siromašnih u Sandžaku - Raškoj oblasti.
Ovoga puta humana zemljakinja, rodom sa Pala iz Sarajeva, koja je pre više od tri decenije napustila Jugoslaviju, postavši vlasnica nekoliko ustanova za negu starih lica u Kanadi, donirala je 400 kanadskih dolara sa molbom da se kupi koza za porodicu sa puno dece ili nekoj ostareloj osobi koja živi sama i kojoj će kozje mleko pomoći da se lakše prehrani, produži i bar malo ulepša život u samoći.
Hrana i lekovi
Pobrinuo se Hido da baka Milki ponese i puno namirnica, kupio joj je i stočno brašno za kozu i jariće... Za koji dan će ponovo u Boljare da starici ponese risiver, dodatak za televizor kako bi mogla da hvata bar neki od TV-programa. Poneće joj i lekove koje je naručila. "Puno je u ovom kraju ovako usamljenih i nemoćnih ljudi. Moja misija je da najpre njima, bolesnima i porodicama sa puno dece, pomažem. Sve su to pošteni i dobri ljudi i nisu svojom krivicom u nevolji. Evo, dve godine molim Centar za socijalni rad u Sjenici da dođu i obiđu Milku, uvek obećaju i još nijednom nisu došli", ističe Muratović.
Odmah sam se setio 80-godišnje Milke Kuč iz zabitog sela Boljari na Pešteru, udaljenog 40 kilometara od Sjenice i oko 100 kilometara od Novog Pazara. Milka živi sama bez ikoga svog u blizini, u selu sa ukupno četiri domaćinstva i petoro žitelja, nema nikakva primanja, bolešljiva je, ali je žilava, još je na nogama i mnogo voli svoju brvnaru, dom gde je provela 60 godina svog teškog života. Suprug joj je preminuo pre tri decenije, a dece i potomaka nisu imali. Pomagali smo Milki i ranije, prilog od 100 dolara poslala joj je čak i jedna tamnoputa Amerikanka, pomažemo joj da preživi u nedođiji bez puteva gde je nekada teže dočekati dan nego u Sibiru, priča Muratović.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Najlepši su neočekivani pokloni, starica se zaista mnogo obradovala kozi i jarićima, u jednom trenutku ih je izljubila i počela da priča sa njima: "Milka će vama odmah da nabere kopriva, strpite se dok na Pešteru ne bude sveže trave, lepo ću da vas hranim, a vi ćete meni dati mleka i sira, sa vama ću, kad sam sama, i da šetam i da razgovaram, vi ćete biti moja razonoda i moj razgovor", ponavljala je radosno starica, a onda je raširila ruke i pogledala u nebo blagosiljajući dobrotvorku Dragicu Forcan.
Milka za Milku
Sigurno bi poznavajući ažurnost Hide Muratovića i novinara "Vesti" koza i jarići i ranije stigli do bake Milke i sela Boljara da nije bilo obilnih kiša i poplava u našem kraju. Trebalo je po nevremenu naći dobru kozu i prebaciti je "na kraj Peštera", u od svih zaboravljeno selo na granici Srbije i Crne Gore. "Našao sam odgovarajuću kozu u Raški kod domaćina Mirka Jovanovića. Kad sam ga pitao kako joj je ime, na moje zaprepašćenje vlasnik mi je odgovorio: 'Zovemo je Milka.' Dakle, koza Milka za baku Milku. Ama, da je koštala i 500 evra platio bih je. Ipak, sve se sa prevozom do Boljara uklopilo u 300 dolara", kaže Hido Muratović, koji je ostatak od 100 dolara namenio sestrama Savić iz Tutina, koje su se ovih dana uselile sa ocem u novi dom, podignut dobrovoljnim prilozima čitalaca i zemljaka iz dijaspore.
- Hvala ti, ćerko, do neba, šta bih ja da nije Hida, dobrih komšija i vas dobrotvora koji mi pomažete da preživim i da bar za koju godinu produžim život. Želim ti svaku sreću i puno zdravlja, tebi i tvojoj porodici. U Kragujevcu i Gornjem Milanovcu imam sinovce, brinu o meni i zovu me često, zimi kad su veliki snegovi odem kod njih u goste, mogla bih tamo i da ostanem, ali mene srce vuče u moju kuću, Pešter i moje Boljare. U samoći i nemaštini ovde mi je nekako lepše nego kod drugih, ovde ću i umreti - poručuje starica Milka Kuč.
