Siti i u toplom, kako odavno nisu
Ubogim i bolesnim siromasima Tomislavu i Stanislavki Pešić, iz zaseoka Anđelinkovci, u podnožju planine Koćurac, reporteri "Vesti" uručili su nedavno novčani poklon od 50 evra plemenite donatorke S. M. iz Gločestera u Engleskoj. Iako za ovo doba godine u većini dela Srbije, vladaju skoro prolećne temperature, zima je okovala ledom i snegom planinu i selo Pešića na 1.200 metara nadmorske visine.
Zato je slabovidog Tomislava, do mesta predaje novca, po dubokom snegu dovela supruga Stanislavka koja ne čuje, ali je uprkos raznim bolestima živahna i pokretna.
- Sve nagrade velikog praznika Bogojavljenja i Svetog Jovana Krstitelja neka idu u slavu dobrotvora. Nama je svaki dinar zlata vredan, posebno zimi kada se prtinama jedva probijamo do centralnog sela Barelića, gde je ambulanta i prodavnica. Svete praznike skromno smo proveli. Za Bogojavljenje su se Tomislavu prijele pihtije, pa sam mu to pravila, ali i pola kokoške ispekla. Baš smo se slatko najeli, kako mnogo godina nismo. Odmah smo se podsetili na srećnije vreme kada smo, kao mlađi, sa Tominim roditeljima živeli u zajednici srećno i bezbrižno. Ništa od svega toga ne bi bilo, da nam nije dobrih ljudi iz tuđine koji su nas pogledali. Bog im srećom i napretkom u kući uzvratio! - kaže Tomislav, čiji trošni dom ovih dana jedva odoleva pod teretom snega.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Istina, tokom zimskog perioda, ovo dvoje starih, danima ne izlaze iz kuće. Bogu hvala, kažu, jer imaju drva za ogrev. Pripremili su dosta zaliha, ali ako im i ponestane, šuma im je na dohat ruke. Tako sede kraj toplog šporeta i razgovaraju o svemu što ih je snašlo u životu.
- Danju i noću pričamo, pretresamo prošlost i stalno se pitamo da li smo nešto Bogu zgrešili? Kada hoću da popričam sa Stanislavkom moram da joj priđem do uva. Kada ona želi da mi nešto kaže, mora da mi se unese u lice. To je naš način sporazumevanja. Šta da se radi? Volimo život. Svakom novom svitanju se radujemo uprkos svim poteškoćama - ističe Tomislav.
Molimo za vaše zdravlje!
- Dok je Tomislav bio zdrav, živeli smo skromno, ali srećno. Od kada se razboleo zapustela je kuća, nema muške ruke da brine o domaćinstvu - navodi na rastanku Stanislavka i pozdravlja:
- Još jednom, hvala dragoj dobrotvorki koja nas pomaže. Veliko srce ima. Neka zna da se svako jutro pomolimo Bogu za njeno zdravlje i napredak, kao i za sve one dobre ljude koji su nam, takođe, pomogli.
Srećni su što dvaput dnevno imaju komad hleba i nešto jela. Više im ne treba. Godine i bolest čine svoje, pa su im porebe male.
Žive u kući, staroj skoro 100 godina. Nadaju se da će izdržati dok su oni živi. Imaju i neobradivu zemlju u planini, zbog koje ne mogu da ostvare nikakva prava.
Od ćerki nema pomoći
Ćerke ostarelih Pešića, žive onako kako su želele, iako nije po volji roditelja.
- Stanka je psihički bolesna, pa je čas kod kuće, čas nije. Kada dođe, preti nam ovako starim... Jelena se ponovo udala i otišla za čoveka koji ima sedmoro dece. Kaže da joj nije loše. Ako je tako, drago nam je. Šta drugo da radimo? Nije do nas, iako nam to ne pada lako. Ne možemo da im promenimo sudbinu, same su odabrale - rekao je Tomislav, domaćin bez stoke, bez prihoda, bez socijalne pomoći, bez petla u dvorištu.
