Do viđenja do novog susreta!
Na svetu uvek postoji jedna osoba koja čeka onu drugu, bilo da je nasred pustinje ili usred velikog grada. A kad se te osobe sretnu i njihovi se pogledi ukrste, sva prošlost i sva budućnost gube svaki značaj. U Kumodraškoj ulici broj 226, u srpskoj prestonici, ima mnogo takvih koji u ovim ledenim danima čekaju nekog.
U čuvenom beogradskom Prihvatilištu za odrasla lica i stare najmanje su se nadali poseti novinara "Vesti" koji su došli na nezakazani sastanak sa 150 beskućnika u ustanovu koju neki nazivaju i - poslednjom šansom. Stigli smo na mesto za koje gradski čelnici obećavaju da će iz godine u godinu baš tu biti više toplih kreveta, kašika, lekova...
Radosna vest
- Najlepše se zahvaljujemo na novoj donaciji iz Kanbere, pozdravljamo sve naše zemljake iz Australije, koji su nam ponovo poslali garderobu i kupili voće i kolače za naše korisnike. Ovo će, uz naš nešto jači praznični meni, biti svakako lep Božić za ove uboge ljude - rekla nam je Sanja Milovanović, zamenica direktora Prihvatilišta, koju smo kao i direktora Prvoslava Nikolića zatekli i vešću da će iz ove daleke zemlje uskoro stići još jedan kontejner prepun tople garderobe za sve uzraste. Koliko je bilo radosti među štićenicima, toliko je bilo i među osobljem, jer oni žive kao jedna velika familija. Oslonjeni jedni na druge.
A sve ostaje isto, reči se zaboravljaju, a njih starih, napuštenih, prevarenih, bolesnih, bez krova nad glavom, ljudi koji spavaju po tuđim ulazima, grobljima, kontejnerima, sve je više. Hoće li se ponoviti zima iz 2012. godine kada je ova ustanova predviđena za smeštaj samo 100 osoba, jednog časa brojila 200 duša? Soba od 35 kvadrata, a u njoj često i po 20 ljudi...
Koktel vitamina
Iako su novinari "Vesti" stigli u Prihvatilište nešto malo pre samog ručka, odlučili smo u dogovoru sa osobljem da ovaj dan ne bude kao i svaki drugi. Zato nismo želeli da se voće, banane i pomorandže, kao i kolači, odmah odnesu u kuhinju kako bi bili podeljeni nakon podnevnog obroka ili tokom večere. Sve što smo doneli poređali smo ispod lepo ukrašene jelke, ušli u trpezariju prepunu ljudi i zamolili ih da se na licu mesta počaste makar voćem. Nije trebalo dva puta reći: bojažljivo, gotovo ustručavajući se, uzeli su disciplinovano svako po bananu, a neki samo po jednu pomorandžu, govoreći da možda neće biti dovoljno za sve... Bilo je dovoljno za sve prisutne, a deo je odnesen u sobe gde su ležali nepokretni i bolesni.
Nadamo se da neće, ali 150 nemoćnih već je bilo na okupu za Badnji dan, onaj isti kada smo odlučili da u ime naših humanih slušalaca jedinog Srpskog radija iz Kanbere, uručimo 70 kilograma voća, banana i pomorandži i 20 kilograma raznovrsnih kolača, posnih i mrsnih. Da zasladimo dan lepim željama zemljaka koji su u emisiji "Hajde da se družimo", na inicijativu voditeljke Ružice Adam, priložili 1.350 dolara. Na dar beogradskim mališanima bez roditeljskog staranja u Zvečanskoj, na poklon štićenicima banjalučkog Doma za nezbrinutu decu Rada Vranješević u Srpskoj i za stanovnike Prihvatilišta, ljude bez imena i adrese.
Srećan čovek
Ja ne čekam sreću, rekao nam je smešeći se jedan čovek srednjih godina, Beograđanin, dok je u rukama pažljivo nosio našu doboš tortu kao da je najskuplja vaza od kristala. Zaista? "Da, zaista... Imam je. Srećan sam što nisam gladan, što imam pokrivač i dušek umesto neba nad glavom, srećan sam što sam video ljubav u vašim očima kada ste nam doneli poklone, a ne samilost... To mi je dovoljno..." Tortu smo kupili u želji da neko od ovih bezimenih ljudi zapali rođendansku svećicu za Badnje veče, na dan kada je rođen, a onda smo shvatili da se veliki deo njih više i ne seća dolaska na ovaj svet, a oni što ga pamte ćutali su, možda su im ispred očiju prolazile slike kada su slavili u krugu svojih najbližih. Palo je solomonsko rešenje: torta teška nekoliko kilograma biće podeljena za stolom najstarijih korisnika, svakom će pripasti po parče. Gorko ili slatko!
Najnovije stanovnike ove ustanove nismo stigli da vidimo: 83-godišnju staricu dovedenu sa ulice. Istu onu koja je verovala u nekog dobrog i poklonila mu stan da bi je negovao i pazio. Sada sledi teška pravna bitka da se ovo nemoćno biće vrati u svoj dom. Van naših očiju ostala je i najmlađa štićenica, 21-godišnja devojka iz Mladenovca, žrtva porodičnog nasilja. Njima sada treba malo mira i mnogo ljubavi. Odlazimo preko vrata, uvek otključanih, i susrećemo naše humane sugrađane iz Beograda, koji ulaze sa paketima garderobe, kesama hrane, knjigama, lekovima..., tiho ih spuštaju u hol i kažu "Doviđenja".
Baš kao i mi, zadovoljni što smo bar na tren trgnuli ove ljude iz ružne sadašnjice, obećavajući u sebi da ćemo ponovo doći. Zašto bi čovek morao voleti retko da bi mnogo voleo!
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
