Susret u snegu do pojasa

Samo oni koji poznaju ćudi planine Rudnik u zimskim mesecima, mada život u rudničkim selima ni leti nije lak, znaju koliko napora treba uložiti kako bi se stiglo do sela Zagrađe i kuće Vojislava Minića i njegove dece Dejana i ćerke Danijele, srpske paraolimpijke koja se prošlog leta na Paraolimpijskim igrama u Los Anđelesu okitila bronzanom medaljom.

Z. Marjanović

Zahvalna donatorima: Brat Dejan i sestra Danijela Minić

Međutim, plamen igara na kojima je Danijela uspešno branila srpsku trobojku porodicu Minić nije ogrejao jer i dalje, kao i pre igara, žive u ruiniranoj kući u kojoj već odavno otpadaju zidovi i plafoni, a studen ulazi kroz iskrivljena vrata i prozore.

Iz te kuće Danijela i njen brat Dejan i dalje, gazeći kao ovih dana sneg i do pojasa, dnevno prepešače u jednom pravcu pet kilometara do varošice Rudnik odakle autobusom putuju do škole u Čačku, udaljene četrdesetak kilometara, a potom, po noći, istim putem se vraćaju kući.

Iskreno, nisu Minići ništa ni očekivali od olimpijske medalje, ali nakon tako značajnog svetskog takmičenja bio bi nekakav ljudski red da se Danijeli i njenoj porodici koja živi od onoga što otac Vojislav zaradi kao drvoseča obezbede makar malo bolji uslovi za život, makar, kako kažu Minići, da im se pomogne da renoviraju kuću i da naprave kupatilo koje godinama sanjaju.

Istina, opština Gornji Milanovac je obećala pomoć Minićima, i to će, prema rečima predsednika opštine Milisava Mirkovića realizovati početkom proleća, a čitaoci "Vesti" su reagovali tako što su im Milivoje i Božana Milosavljević iz Melburna uputili 300 AUD, stalni donator S. P. iz Bad Homburga u Nemačkoj je poslao 100 evra, 200 evra je Minićima darivalo Udruženje Banijaca iz Melburna, a na Badnji dan grupi humanih pridružila se i mlada zemljakinja M. K. iz Toronta koja je donirala 750 kanadskih dolara, od čega je Minićima namenila 250 dolara.

Z. Marjanović

Stevan i Marica Pajović

Odrekli se dara

Dok god ima mraka, ima i svanuća, ne jednom smo ponovili Stevanu Pajoviću, ocu 19-godišnje bolesne ćerke Marice iz sela Drežnik kod Užica, koja je nedavno uspešno operisana na VMA u Beogradu i upravo se vratila sa rehabilitacije iz Banje Koviljače. Kada su čuli da je naša donatorka iz Toronta uputila i njima 250 dolara, otac je zahvalno poručio: "Ne, hvala vam od srca. Ono što nam je trebalo, to smo dobili. Prilog ustupite nekome kome je sada potrebniji nego nama. I poželite im sreću!" Hvala Stevanu i Marici na plemenitom gestu.

I tako, u želji da ispunimo datu reč višestrukoj donatorki, plemenitoj 30-godišnjakinji, po zanimanju ekonomisti, a rodom iz Kruševca, ali i da obradujemo Miniće pred Božić, bez obzira na vremenske neprilike, novinari "Vesti" i Danijela i Dejan Minić su se gacajući po snegu do pojasa sreli na pola puta od delimično prohodne Ibarske magistrale i potpuno zavejanog seoskog puta koji vodi do kuće Minića.

- Eto, ovako je Dejanu i meni skoro svaki dan, a ima i gorih, ali smo uporni da završimo školu, da se zaposlimo i da i mi jednom budemo u prilici da pomognemo ocu Vojislavu, a možda i drugima. Naravno, hvala svima koji su nam do sada poslali novac za renoviranje kuće, svima prenesite da im mi Minići želimo sve najlepše u Novoj godini, a njima i njihovim porodicama zdravlja i sreće - poručuje Danijela, uz brižnu napomenu da se u povratku krećemo levom stranom puta jer se dešava da se po velikom snegu često na put obrušavaju stene.

Susret u snegu do pojasa sa Danijelom i Dejanom, bio je vredan svakog napora i svakog pruženog koraka - Minićima ka ostvarenju sna da renoviraju kuću i da naprave kupatilo, a ekipi "Vesti" da su i u najgorim uslovima spona sa onima kojima je pomoć potrebna.