Nemamo ništa sem očevog srca i duše
Na Specijalnoj olimpijadi održanoj letos u Sjedinjenim Američkim Državama, u Los Anđelesu, na kojoj su učestvovali takmičari sa hendikepom iz čitavog sveta našli su se i sportisti iz Srbije koji su se iz Amerike vratili okićeni sa sedamnaest zlatnih, srebrnih i bronzanih odličja.
Među našim takmičarima koji su pod zastavom Srbije sa ponosom prihvatili olimpijske medalje bila je i 17-godišnja Danijela Minić, članica odbojkaške ekipe Srbije iz zabitog sela Zagrađe na planini Rudnik koja je ponosna na postignut uspeh na Olimpijadi , ali joj to, kaže za "Vesti", nimalo nije olakšalo život. Svakodnevica je njoj i njenom bratu 20-godišnjem hendikepiranom Dejanu ali i ocu Vojislavu, kao i pre osvajanja medalje, turobna i teška.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
- Brat i ja smo odlični učenici specijalne škole "1. novembar" u Čačku koji je od našeg sela udaljen oko 40 km, ali prvo treba stići do autobuske stanice u varošici Rudnik do koje moramo da pešačimo oko pet kilometara, a potom putovanje do Čačka, časovi, pa se predveče sve ponavlja kako bismo stigli do kuće. Dnevno putujemo oko 100 kilometara, od čega se desetak pešači šumskim puteljcima. Brat i ja redovno ustajemo u pet sati ujutru, a otac, posebno kada napada sneg, ustaje u ponoći i sve do jutra nam krči stazu do autobuske stanice. S proleća i u jesen, i kada nisu kiše i nije tako teško, ali zime se plašim i kada pomislim na nju. Zimi, od kuće polazimo po mraku i po mraku se vraćamo. Kada dođemo kući očekuje me i kućni poslovi, priprema jela, čišćenje kuće, učenje, ali mi ništa nije teško jer sam uporna u nameri da ćemo brat i ja završti knjigovezački zanat i da ćemo jednog dana naći pristojan posao i sami zarađivati za život čime bismo i te kako olakšali muke našem ocu Vojislavu koji nas je nakon smrti majke Ljiljane sam odnegovao i evo, sve čini, da nas i odškoluje - kaže Danijela Minić, do sada odlikovana za sportske rezultate sa dve medalje - zlatne osvojene u Pančevu i bronzane na Specijalnim olimpijskim igrama u Los Anđelesu.
Pozdrav zemljacima iz Amerike
Putovanje u Ameriku, let avionom, i sve ono što sam tamo videla i doživela nikada neću zaboraviti, ali najviše su me oduševili naši dijasporci koji su sve vreme boravka u Los Anđelesu bili uz nas, vodili su nas da obiđemo Diznilend i druge znamenitosti i ta njihova ljubaznost je za mene isto toliko značajna koliko i osvojena medalja. O tome koliko su nas bodrili na utakmicama i da ne govorim. Sada je prilika da im se preko 'Vesti' u ime svih reprezentativaca Srbije od srca zahvalim na gostoprimstvu.
- Iskreno, najveći problem nam je kuća u kojoj živimo jer je stara, zidovi i plafoni otpadaju, kroz prozore mećava unosi sneg i vetar, nema podova, a kupatilo nam je san. Sve ono što otac zaradi nadničeći danonoćno u šumi potroši da nam kupi hranu, odeću i obuću... I tako je iz dana u dan... Istina, predsednik opštine Gornji Milanovac Milisav Mirković nas je nedavno posetio i poklonio mi je laptop čime je održao svoje obećanje. Pomenuo je i da će opština pomoći da bar koliko-toliko renoviramo kuću i da živimo kao i svi drugi ljudi... Ne tražimo previše, zapravo ne tražimo ništa, ali u situaciji u kakvoj smo ne bismo odbili pomoć i to ne zato što sam se sportski i iz sve snage borila za našu trobojku, već zato što bih volela da brat i ja, iako smo hendikepirani, živimo u domu gde se možemo bar okupati... Znate, teško je ponekad gledati oca koji bi vam dao sve, a nema ništa drugo osim srca i duše - otkrila nam je reprezentativka Srbije svoju jedinu želju.
Skromna nadanja
Srpska olimpijka Danijela Minić ističe da se nadala da će joj posle osvojene medalje, koju je primila pod srpskom zastavom, život biti lakši i razlog više da država pomogne njoj i njenoj porodici, ali nadanja su se izgubila negde u bespuću rudničke planine. A ovoj porodici koja sa svojim nedaćama živi daleko od onih koji treba da vide više i bolje od ostalih, i ne treba mnogo. Ni vila, ni bazen, ni džip, ni markirana garderoba... Ne bi znali šta bi sa svim tim stvarima.
Kontakt adresa
Svi naši čitaoci i zemljaci koji žele da na bilo koji način pomognu porodici Danijele Minić, bilo u materijalu za popravak kuće ili pak u finansijskim sredstvima, mogu uspostaviti direktan kontakt sa ovom familijom. Kontakt adresa je Vojislav Minić, selo Zagrađe, zadnja pošta Rudnik 32313, Srbija - telefon:+381 61 669 1541. Hvala unapred!