Živi svetac napunio trpezu siromasima
Milorad Stevanović, 41-godišnji samohrani otac četvoro dece iz Vranja, imao je samo jednu želju kada nas je pozvao u pomoć: da mu deca ne gladuju, dok ne nađe novi posao koji će im obezbediti bar jedan siguran obrok dnevno.
Nakon što je njihova sumorna priča izašla u "Vestima" i na našem portalu javili su ljudi plemenitog srca da pomognu, da Stevanovići prebrode teškoće, u kojima se na žalost nalazi više od 12.000 dece Srbije što jutrom polaze gladna u školu, i uveče gladna ležu na počinak. Reporteri "Vesti" uručili su im 300 evra, dar humaniste 79-godišnjeg Boška Vukića iz Nemačke, čija deviza glasi:
- Nema čoveka bez rane na srcu, ali ako i svoju ne zalečimo, možemo bar tuđu... Dobro se dobrim vraća... -
Veliko srce zemljaka
Kada kako kaže verovanje, živi svetac arhangel Mihailo jednog dana bude hodao po svetu i odmeravao tuđa dobra dela, tas na njegovoj vagi neće zaobići ni našeg zemljaka Boška Vukića, rođenog u Vreocima kod Lazarevca, koji živi pet decenija u Nemačkoj sa svojom porodicom i najmilijim članom ćerkom Dušankom. "Svojim zlatnim rukama obezbedio sam svoje najdraže, a sada je došlo vreme da pomažem i drugima. Tako će jesen mog života biti korisnija i lepša...", kaže ovaj čovek velikog srca koji je donirao "Vestima" 1.800 evra za šest ugroženih srpskih familija, zalog za bolje sutra mališana iz otadžbine. Hvala dobrotvoru!
Treba li reći koliku je radost ovaj dar izazvao kod dece, najmlađeg desetogodišnjeg Mihajla, 12-godišnje Anđele, 15-godišnje Aleksandre i najstarije 18-godišnje Anite. Tata Milorad, sijajući od sreće, odlučio je da smanji dug za struju i plati 100 evra, a za ostalih 200 rešili su prema želji darodavca da nabave hranu za zimu i da dostojno i skromno proslave svog sveca zaštitnika Svetog arhangela Mihaila.
Srećna slava!
Već uoči Svetog arhangela Mihaila, domaćin je upalio slavsku sveću u kući. Uz posnu trpezu, u krugu najbliže rodbine, svi su se radovali slavi. "Red je i da se naša srca razvesele, da budemo ono što jesmo - deo srpskog naroda kome s ponosom pripadamo - priča Milorad koji je sa svojom decom 21. novembra seo za zajednički sto i prvi veliki ručak nakon dugih meseci nemaštine. Srećna slava domaćine!
- Ne možemo da verujemo da postoje ovako dobri ljudi. Hvala dobrotvoru, Bog mu sreću dao, sve što poželi da mu se ostvari. Svaki osmeh na licu moje dece neka greje njegovo srce i srca njegove familije. Ovoliko hrane odavno nismo videli, svega ima, bićemo bezbrižni duže vreme. Ostalo je čak i 30 evra od kojih ćemo kupovati deci užinu za školu... Daće Bog, počeću opet da radim, a onda biće druga pesma - radosno kaže Milorad, dok najmlađi Mihajlo prebira po kesama, oduševljen kokicama, eurokremom, paštetama... i cvrkuće sebi u bradu "Sve ovo volim...".
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Najstarija Anita koja je pristigla iz škole odmah je krenula da deo hrane spremi u ostavu, a drugi deo u omanji hladnjak. "Moram da podelim, ono što je za jela, đuveč, gulaš, paprikaš, malo šnicli, oh, svega će biti. Sa sestrom Aleksandrom, bićemo prave domaćice. Mnogo volim da kuvam ali sada će biti sa radošću jer ima od čega", pocupkuje od radosti Anita dok razvrstava razne namirnice.
I ptičjeg mleka
Tata Milorad je u pratnji našeg reportera nakupovao brdo hrane za decu, svega pa i ptičjeg mleka: zejtina, šećera, soli, svinjskog buta, suvih rebara, salama, sira, kačkavalja, pašteta, ajvara, kiselih krastvaca, feferona, turšije, keksa, čokolada, testenine, pasulja, pirinča... i puno toga još. Od hemije praška za pranje, omekšivač... "Eh, sad je lakše, ovo je lep život na koji smo u oskudici zaboravili", veli smejući se.
Miloradu je ostao dug za struju još 100 evra, nada se da će i to ubrzo vratiti od svog rada, kako im ne bi isključili svetlo, jer deca ne bi imala gde da uče. Ali, ne želi nikome da ostaje dužan, a najmanje državi. Radio je u vojsci, bio ugovorac, išao na teren, gledao da svaki ušteđeni dinar uloži u kuću, da nešto stvori. Kad je napunio 40 godina prestala je zakonski njegova služba u Vojsci Srbije. "Najbitnije, mi, je, nakon odlaska supruge od kuće i razvoda, da su deca mentalno i fizički zdrava, da shvataju situaciju u kojoj se nalazimo i na sve načine se trude da je svi zajedno prevaziđemo. Marljivi su, pošteni, vrlo dobri učenici, nemam nikakvih problema sa njima i zbog toga sam iznad svega srećan otac. Svi u kući smo optimisti i nadamo se da ćemo brzo stati opet na svoje noge - poručuje Milorad, dok se rastajemo zadovoljni, jer sreća i radost u ovom skromnom domu pršte svuda oko nas.
