Ide zima, valja je dočekati

Prve jesenje kiše ozbiljno su oštetile seoske puteve na planini Rogozni kod Novog Pazara, pa su mnoga sela već u nekoj vrsti blokade. Teško se stiže i do zabitog Dragočeva, sela sa još nekoliko duša, gde sama živi starica 76-godišnja Stana Minić, starica o kojoj smo već pisali u "Vestima" i kojoj su pomagali naši čitaoci.

Kupila lekove: Stana Minić sama na Rogozni

Uz pomoć Staninog rođaka Moma Minića, koji živi u Novom Pazaru i džipom povremeno ode do Dragočeva, uspeli smo da starici uručimo donaciju od 100 australijskih dolara koju joj je iz Sidneja poslao naš čitalac i dobrotvor Slobodan Nedeljković.

- U maju sam sahranila majku Cvetu koja je doživela 96 godina, a zbog koje sam, ne razmišljajući da se udam i odem negde u grad, ostala u selu. Ovo je prva zima koju dočekujem sama, neće biti lako, zato se moram što bolje spremiti za dane kad neću moći da izađem iz kuće. Tada neće biti ni radnika koji seku šumu, pa mi povremeno donesu po koji hleb iz Novog Pazara, ni šumara, koji me upita za zdravlje, ni rođaka Moma koji mi kolima donese brašna, šećera i zejtina... Biće mučno, ali živeti se mora - poručuje ova starica. Da baka Stana ipak lakše prebrodi dugu i hladnu zimu, ranije su se pobrinuli naši čitaoci iz Toronta, koji su joj kupili novi šporet smederevac, nabavila je i nekoliko kokošaka, a donacija Slobodana Nedeljkovića dobro će joj, kaže, doći da se ovih dana dodatno snabde brašnom i lekovima. "Samo da me zdravlje posluži, hvala Bogu još sam na nogama, dok je čovek pokretan sve je lakše, kad padne na postelju, gotovo je, posebno ako ste stari i ovako kao ja odsečeni od ostalog sveta. Pozdravite Slobodana iz Australije i puno mu se u moje ime zahvalite - poručuje starica Stana Minić.

Još 100 australijskih dolara stiglo je u ovaj kraj, u selo Đonlije na takođe zaboravljenoj i zapuštenoj planini Goliji. Ovu donaciju poslali su naši verni čitaoci i humanisti, bračni par Ljiljana i Slobodan Joksić iz Sidneja, a uručili smo je mališanu Stefanu Pendiću, do prošle godine jedinom učeniku četvororazredne škole u Popama, a sada đaku-pešaku i učeniku osnovne škole u Šaronjama.

- Škola u Popama, gde sam ja povremeno radila kao spremačica, zatvorena je jer posle Stefana više nije bilo đaka. Moj sin sada je prinuđen da kroz bespuće i šumu pešači do deset kilometara udaljenog sela Šaronje. Još je slabašan, često ne može da izdrži pešačenje i ne ode u školu, nastavnici zasad imaju razumevanja. Bojim se šta će biti kad dođe zima i napadaju veliki snegovi - priča Stefanova majka Rada Pendić i naglašava da je pokušavala da Stefana upiše u neku školu u Novom Pazaru, ali da se to ispostavilo 'nemogućom misijom', jer ne bi imali od čega da plate stan, ali i zbog toga što je Stefan još mali i teško bi se sam snašao u gradu.

Mala radost stigla je i u zabito selo Žunjevići na Rogozni: Milanu i Evi Milanović i njihovoj četvorogodišnjoj ćerki Mariji, koju su naši čitaoci, koji su ranije pomagali ovoj siromašnoj porodici, nazvali od milja "mala Mara". Od familije Tomašević iz Kasela u Nemačkoj porodica Milanović dobila je 40 evra. Pošto se do Žunjevića nikakvim vozilom nije moglo, po novac je u Novi Pazar, pešice, došao Marin tata Milan, glava porodice koja je zahvaljujući našim čitaocima dobila kravu, konja, kola namirnica, motornu testeru...