Danju radi, noću uči

Kad budete čitali ove redove, mladi 21-godišnji Miodrag Rakić iz Sušića, najzabačenijeg sela na Kosmetu, i dalje će vredno cepati i slagati drva kod komšija Albanaca. Ovom studentu koji je završio treću godinu Teološkog fakulteta u Beogradu ne žuri se nazad u srpsku prestonicu. Do poslednjeg časa i do početka predavanja biće uz oca zemljoradnika Stojka, majku Radmilu i svoje dve sestre, Milijanu i Anđelu.

V. Sekulić

Sve je moguća ako se želi: Miodrag Rakić

U svom rodnom selu Sušiće, koje se nalazi u brdima, desetak kilometara udaljeno od prvog marketa ili policijske stanice, u kome je 27 kuća, u planinskoj zabiti, okružen šumom i nebom, Miodrag Rakić koristi svaku šansu da nešto zaradi i na letnjem raspustu. I pomogne svojoj porodici koja je samo u jednoj noći 2006. godine ostala bez izvora prihoda, sva stoka koju su imali, svih sedam krava, nestalo je bez traga, a nesrećni čuvar stada nađen je ujutro - mrtav!

Od tada su prošle godine, a Miodrag koji nema dva srca - jedno za ljubav, a drugo za mržnju - okrenuo se budućnosti i odlučio da svojoj familiji omogući jednog dana neki lepši život u zavičaju. Ni tada nije mislio na sebe.

Otišao je u Beograd, upisao Teološki fakultet, danju umesto na predavanja, često je odlazio u Veliku Moštanicu, u opštini Čukarica, gde je na stovarištu utovarao ugalj, nekada i po 12 sati. Za 10 do 15 evra! Noću bi se kao ilegalac uvlačio u jedan od velegradskih studentskih domova gde su mu prijatelji "čuvali" mesto. Dok su drugi spavali, on je učio.

- Prijatelj je najbolja imovina u životu - rekao nam je pri prvom i jedinom susretu Miodrag Rakić kada je pre nekoliko meseci zakucao na vrata "Vesti" moleći za pomoć.

- Hvala im jer jedino tako sam imao krov nad glavom, ni ja od svog rada, a ni moja porodica ne bismo mogli da obezbedimo privatni smeštaj u srpskoj prestonici. Tamo je sve preskupo za nas... Dovijao sam se kako znam i umem. I nije mi ni teško ni žao što ove najlepše godine provodim između knjige i uglja. Ponekad, onako crn i prljav od istovaranja, ne mogu ni otići na predavanja, dok se ne prokrijumčarim do kupatila u studenskom domu. Ipak, posle tri godine, shvatio sam da je sve moguće, sve je nadomak ruke, samo se čovek ne sme predati. Teško je dok ne odlučiš, tada sve prepreke izgledaju nesavladive. Ali, kada otkineš od sebe neodlučnost, otvore se pred tobom neslućeni putevi. I tada ti svet više nije ni mali, ni pun pretnji.

Zbog ovih reči, "Vesti" su odlučile da zatraže pomoć svojih čitalaca kako bi bar četvrtu godinu svog studiranja Miodrag proveo kao zvanični stanar nekog od studentskih domova. Gde bi mu bilo toplo, gde bi mogao da se okupa i da uči, kao i njegovi vršnjaci. Možda se nekom od naših donatora njegove osmice u indeksu učine mnogo većim i boljim od nečijih desetki. Možda će neko od naših donatora da se seti i svojih studentskih dana i u to ime obezbedi ovom mladiću s Kosova i njegovoj familiji lepšu budućnost.