Uživali u slatkišima posle dugo vremena

Porodica Slavoljuba Stoilkovića iz zaseoka Reka u selu Nova Brezovica, 30 kilometara udaljenog od Vranja, dobila je nedavno pošiljku sa slatkišima od dobrotvorke Vere Jovanov Lotrijan iz Badena u Austriji. Brojnim slatkišima najviše su se obradovala deca: Bojan, koji je u kolicima, jer boluje od atrofije mišića, Bojana i Miljana.

D. Đorđević

Slavoljub Stoilković

- Deca su skakala od radosti, ovako nešto nisu odavno videla. Ima svega što najviše vole: raznih kolača, čokolada, bombona... Hvala dragoj dobrotvorki iz Austrije. Ovoliku radost naša deca nisu doživela nikad. Neka joj Bog blagoslovi dom zdravljem i srećom - kazao je veselo Slavoljub pošto je mališanima predao slatke đakonije.

Njihovo siromaštvo u zapuštenom zaseoku ogleda se u svakodnevnoj borbi za preživljavanje. Od osmoro koliko ih je bilo, početkom godine, bitku sa životom je izgubila Slavoljubova majka Stojanka (81), koja je bila vezana za krevet. Danas, Stoilkovići jesu siromašni, ali nisu gladni, jer je 42-godišnji Slavoljub sa suprugom Radicom (34), sinom Bojanom (11) i ćerkama Bojanom (8) i Miljanom (7), ocem Milanom (75) i psihički obolelim bratom Goranom (44), stvorio uslove da proizvode povrće za sebe.

- Imamo mali plastenik, a sadimo i baštu na otvorenom. Sve smo to postigli zahvaljujući prilozima plemenitih čitalaca "Vesti". Ono što smo uspeli da posadimo, niklo je i dobro napredovalo, pa ćemo imati dovoljno krompira, paprike, paradajza, a pravićemo i zimnicu, po prvi put, za naše potrebe. Nemamo viškova, jer nismo imalo dovoljno vode da navodnjavamo povrće. Šteta, velike su suše, izvor je oslabio. Da je bilo dovoljno vode, imali bismo još 500 kilograma povrća i to za prodaju, ali, za sada, ne da se - priča Slavoljub.

U radu oko bašte pomažu svi, ali na Radici je ceo teret. Slavoljub mora da ode u nadnicu, u prikupljanje ogrevnih drva, kako bi došli do novca neophodnog za preživljavanje. Najveća briga im je bolesni sinčić Bojan. Njemu poklanjaju svu ljubav ovoga sveta, ali posebno je vezan za majku Radicu. Ipak, o njemu najviše računa vodi stric Goran, i sam bolestan, koji mu najviše ugađa.

Početak nove školske godine doneo je i probleme za uboge Stoilkoviće:

- Decu treba obući i opremiti za školu, a nema se odakle. Bojan će u četvrti razred, Bojana u treći, a Miljana polazi u prvi. Traže rančeve, razne sveske, više ne znam ni sam. Za nas, sve je skupo. Nadam se da ćemo se, ipak, nekako snaći za to - jada se Slavoljub na rastanku i još jednom pozdravlja sve njihove dobrotvore, čitaoce "Vesti".