Vratili ste mi osmeh na lice, hvala do neba

Koliko juče život Gorana Bojkovića (44) iz planinskog Gornjeg Punoševca, 30-ak kilometra udaljenog od Vranja, prepun boli i poniženja, dobio je novi smisao. Za to su, pre svega, zaslužni plemeniti čitaoci "Vesti".

D. Đorđević

Goran Bojković kupio hranu od poslatih para

Goran je bez ikakvih prihoda bio na ivici gladi, depresivan i iznemogao. Danas je to čovek kome se vratio osmeh na lice i koji će zimu po prvi put posle nekoliko decenija dočekati bezbedno, jer će imati dovoljno hrane, tople odeće i obuće. Razlog da se reporteri "Vesti" ponovo susretnu sa njim bio je prilog od 300 australijskih dolara plemenite B. G. iz Adelejda. Kako bi mu predali novčani dar, susreli smo se sa njim na autobuskoj stanici u Vranju.

- Hvala mojoj dobrotvorki, ko god da je. Neka je živa i zdrava, a kuća da joj uvek bude puna! Meni je Bog dodelio da se mučim i nije mi teško. Svako svoj krst nosi, pa tako i ja. Mnogo me je obradovala svojom pažnjom i ukazanoj pomoći, stostruko joj se vratilo - poručuje srdačno Goran.

Poželeo je da sebi, po prvi put posle 40 godina života, kupi nešto novo, a to su farmerice, dok je želja naše čitateljke iz daleke Australije bila je da Goran od tog novca kupi i hranu. Naravno, to je i učinjeno. Deo od 175 dolara, ovaj ubogi čovek je potrošio za kupovinu hrane, 25 dolara na nove farmerke, a preostalih 100 mu je uručeno da mu se nađe.

- Kupio sam deblje farmerke, kad odem negde, ako Bog da, u goste ili do Vranja, da sam lepo obučen. Mnogo sam srećan. Samo gledam u njih, a srce mi igra u grudima od zadovoljstva - ozareno će Goran.

Za sada živi u privremenom domu, koji se nalazi obronku brda. Kućerak je bez struje i odžaka, ima vajat za drva, a štala je prazna. Ima i česmu s izvorskom vodom, a dvorište je uredno i pokošeno. U toj kući koristi jednu sobu, ogaravljenu, pošto dim često navire sa svih strana iz pohabanog šporeta. Uprkos svim nedostacima, to mu je jedino utočište, koje je dobio zahvaljujući dobrim ljudima, meštanima koji su se iselili.

Doskora su ga razne "gazde" iskorišćavale za obavljanje najtežih poslova, a onda su ga umesto dnevnica častili pretnjama i batinama.

- Postao sam pravi pustinjak. Od kada su mi otac i majka umrli, a bliži rođak, jedan od braće, sa kojim sam delio dve sobe u porodičnoj kući, najurio me najgorim pretnjama, ne smem ni da provirim u porodično dvorište, jer se bojim prekog brata, koji koristi moju nevolju i slabost. Zato živim u tuđoj kući, nemam drugog izbora. Od posla nikad nisam bežao, ali ispade da ni to što pošteno uradim, ne mogu da naplatim. Nadam se, ipak, da će me Bog pogledati, kao što je to učinio poslavši te divne ljude iz belog sveta u moj život - zaključio je Goran Bojković.

Dajte deci!

D. Đorđević

Počastio sebe i novim farmerkama

Iako siromašak, Goran je nadasve skroman i pošten. Smatra da mu je pristigla pomoć dovoljna i da je sada potrebnija siromašnoj deci:

- Još jednom, hvala do neba mojim dobrotvorima. Prezadovoljan sam svime. Izguraću zimu, skromno, ali srećno. Čujem da ima mnogo gladne dece po Srbiji, zato ovom prilikom želim sve da zamolim da pomoć ukažu njima umesto meni. Deca su naša budućnost. Treba da izrastu u zdrave ljude, u srpske domaćine i vojnike. Imam 44 godine i težak život mi je pokazao da moje vreme prolazi, da je Bog hteo da ispaštam nečije grehe. Spreman sam da krst sudbine nosim do kraja, pobožan sam i želim da sam čist u srcu i duši.