Baka Milenija odlučila i da progleda

Sve donedavno baka Milenija nije znala šta bi sa svojim životom uradila. Najradije bi ga ustupila nekom drugom! "Šta će mi život u kojem drugujem sa tugom i samoćom", reče nam starica koja tačno ni svoje godine ne zna, od pamtiveka siroče, bez roda i poroda.

M. Pavlović

Milenija Pavlović obasuta darovima

Ako danas baku Mileniju upitate šta se to promenilo u njenom životu da ga više nikom ne da i da hoće da ga živi i bez mrene na očima, da ga sagleda u svojoj lepoti u njenoj devetoj deceniji, ona tiho, ali zadovoljno kaže:

- Verujem i ne verujem da se moj težak uzdah čuo na sve četiri strane sveta... Još mi se čini kao da sanjam, toliko je dobrih ljudi došlo u Lokvu, selo moje napušteno. Deco moja, ne mogu da verujem da je sve ovo zbilja... Malo pa malo, eto nekog na moja vrata. Dobih kozu lepojku, brdo namirnica, frižider, mnogo toplih reči i zagrljaja... Dolaze još uvek neznani ljudi, nude mi još koza, hrane, drva... Hvala puno, ima valjda još ubogih kojima je pomoć potrebna. Dosta je, deco, meni, dovoljno je i previše sve ovo što mi je obezbeđeno. I dalje kao da sanjam. Neka Bog čuva sve vas i vaše najmilije....

Tako danas zbori Milenija Pavlović, najstarija stanovnica sela Lokve kod Zvečana, kojoj su čitaoci "Vesti" kupili toliko željenu kozu hraniteljku i nisu se na tome zaustavili. Život ove usamljene starice odjednom se okrenuo nekim drugim tokom: kada se nedavno digla i pošla po svoju alpsku kozicu da je nahrani i prošeta, ugledala je u dvorištu i pred kućom silni svet. Nahrlile TV ekipe u pusto selo, škljocaju fotoaparati, vuku baku za rukav nepoznati joj ljudi, drugi joj u naručje guraju kese sa hranom i voćem...

Treći je grle i pitaju: "Reci, Milenija, šta ti treba?!" "Ama, ljudi, kakav je ovo cirkus?", zabezeknuto i gotovo ljutito pitala je baka učitelja Milovana Pavlovića iz OŠ "Sveti Sava" u Kosovskoj Mitrovici, koji je napisao potresan zapis o sudbini zaboravljenih ljudi. I pokrenuo lavinu... Od Nemačke, Francuske, Švajcarske, pa sve do Australije.

- Rana koja se krije, sporo i teško zaceljuje - odgovorio je baki učitelj Milovan, koji joj je dopremio novi frižider i uručio 366 evra donacija, a neke poput dara zemljaka iz Pariza su na putu za Beograd.

- Šta ćemo sada, bako, novi šporet ili nešto treće?.

- Moj sinko, šporet jeste star, ali izdržaće još... Neka ga ovu zimu. Nego, bi li ti meni učinio još jednu želju, da me otpratiš u bolnicu u Kosovsku Mitrovicu da mi skinu ovu mrenu sa očiju... Sad kada sam se uverila da ima dobrih ljudi na svetu, htela bih da ih vidim, da im zapamtim svaku crtu... - želi baka Milenija.

Ispunićemo i ovu želju bake Milenije, koja je odlučila da novac sačuva za operaciju na koju će je otpratiti učitelj, a za to vreme kozu će joj pričuvati Zahir Mehmeti, isti onaj u čijem domaćinstvu je kupljena po nižoj ceni... Hvala našim čitaocima, hvala i učitelju Milovanu koji je odbio da primi novac od redakcije "Vesti" i pokrije svoje troškove putovanja uz reči: "Kakav bih ja to bio čovek kada i sam ne bih dao deo sebe baki Mileniji. Ja sam samo otkrio njenu ranu, a drugi ljudi su je zacelili dobrotom i ljubavlju..."

Oebs čestitao "Vestima"

Posebno iznenađenje bio je poziv Ljube Zekića, poverenika za ljudska prava pri misiji Oebsa na Kosovu, koji je čestitao "Vestima" na brzoj akciji u kojoj smo pretekli i njih! "Krenuli smo da obiđemo staricu Mileniju s ciljem da joj pomognemo, a kada smo stigli pred njenu kuću, baka se slatko nasmejala i poručila nam da smo zakasnili jer je već dobila ono što je želela. Svaka čast, recite nam kako vam je to uspelo u tako kratkom roku?", upitao nas je Zekić. "Imali smo podršku čitalaca iz dijaspore i podršku dobrih Srba na terenu. Eto, to je ključ svakog uspeha", odgovorili su humanitarci "Vesti".