Ceo život nestao u trenu

U velikom požaru koji je pretposlednjeg dana jula, u prepodnevnim satima, zahvatio kompletno domaćinstvo starice 80-godišnje Stojanke Dišović i njenog 45-godišnjeg sina Miroslava iz zabitog sela Krčmare na Rogozni izgorelo je sve što je ova porodica mukom stvarala više decenija. Za samo nekoliko minuta, u prah i pepeo pretvoreni su porodična kuća Dišovića, pomoćne zgrade, kompletno pokućstvo.

D. N. Petrović

Spavali na zgarištu: Stojanka i Miroslav Dišović

Ni skromnu ušteđevinu Stojanka i Miroslav nisu uspeli da spasu, ostali su im truli ambar, štala, a spasli su na svoju radost dve krave i nekoliko kokošaka.

- Kosio sam, a majka je čuvala krave nedaleko od kuće, bila je paklena vrućina, prvo se iznad krova pojavio manji plamen, a onda buktinja, čuo sam da majka zapomaže, potrčao sam prema kući pokušavajući da dozovem najbliže komšije koje su udaljene više od kilometra. Kada sam stigao kompletno naše domaćinstvo bilo je u plamenu, nismo ni pokušali da gasimo vatru, ni kašiku nismo uspeli da izučemo, izgorelo nam je i 3.500 evra koje smo čuvali za crne dane, za ne daj Bože... Kada su posle dva sata iz Novog Pazara stigli vatrogasci sve je već bilo gotovo - jedva priča Miroslav:

- Još smo u šoku, još ne verujemo šta nam se dogodilo. Zašto baš da nas zadesi ovakva nesreća? Dve noći prespavali smo ispod oraha u blizini spaljene kuće, a potom nam je iz Crvenog krsta stigao šator koji nam je, uz kravu i nekoliko kokošaka koje su preživele vatru, jedina imovina. Rođaci i komšije iz susednih sela donose nam hranu, ne znamo šta ćemo i kuda ćemo, pod šatorom je danju kao u plasteniku, a već u septembru biće hladno - jada se Miroslav koji je zbog bolesne majke ostao u zabitom selu i zbog toga nije uspeo da se oženi i zasnuje porodicu.

- Niko nas iz opštine nije posetio, ni pitao šta nam se to dogodilo, osim nekoliko komšija, rođaka i humanitarca Hida Muratovića nije ponudio pomoć. Da se selimo nemamo gde, da živimo u šatoru dugo nećemo moći, da gradimo novu kuću nemamo novca. Na siromašnoj Rogozni ostali su samo sirotinja i starci koji ne mogu da nam pomognu. Zato su naša jedina nada dobri ljudi iz Srbije i zemljaci iz dijaspore koji jedini mogu da nam pomognu da ponovo sagradimo bilo kakav dom. Ko zna da li ću to ja doživeti, stara sam i bolesna, ali neka bude bar za mog sina - plačući veli Stojanka i moli sve dobrotvore za pomoć.

- Čim sam čuo za nesreću porodice Dišović odmah sam odneo najneophodnije namirnice, posteljinu, dva dušeka i 400 evra. Još 300 evra sakupili su im rođaci i komšije. Pokrenućemo akciju za izgradnju nove kuće, moramo ih zbrinuti pre zime, oni su bez igde ičega, ali nisu sami. Odmah su im potrebni kreveti, šporet i frižider, da bi ispekli hleb i sačuvali hranu na nesnosnim vrućinama. Zato apelujem na sve dobre ljude širom sveta da priskoče u pomoć - ističe humanitarac Muratović, a komšija Radenko Joković dodaje:

"Mada nas je malo, organizovaćemo se, čim se sakupi dovoljno novca za temelje, idemo svi na mobu, pokušaćemo i da im obezbedimo i nešto građevinskog materijala, Stojanka i Miroslav, do pre nekoliko dana najbolji domaćin u Krčmarima, moraju sačekati zimu bar u jednoj toploj sobi."