Svetlo za sedam mališana
Više u Srbiji ne važi ona izreka: "Što južnije to tužnije...". Gde god se okrenete, ka severu, istoku ili zapadu, svugde jad, beda i čemer. I glad! Ili kako je to nekad napisao srpski pesnik Oskar Davičo: "A đikaju deca u lazigaćama, pod kosom, u blatu, među svinjama, među patkama, hraniš ih, Srbijo, druže, više prosom, više postom, više bajkama, uspavankama, više gatkama, i pokrivaš ih mrakom što tako teško pada... Oj, Srbijo među bunama, oj Srbijo među šljivama..." Među njima je na žalost i devetočlana porodica Zorić iz Zrenjanina kojoj treba i posla i hleba. I stan i struja. Nikom se nisu obraćali za pomoć sem svojoj otadžbini. Hteli su da rade bilo šta, da stanuju bilo gde, pa i u podrumu, hteli su da im deca imaju za doručak kiflu i malo mleka. I upaljenu sijalicu! Hteli jesu, ali uspeli nisu. Ni tada nisu podigli glas. Ćutali su i odlazili u nadnicu, ne odbijajući nijedan posao.
Umesto njih, učinili su to poznati srpski sportisti i svetski šampioni u kik-boksu i savate boksu, bračni par i treneri Ivana i Slobodan Popov, koji su pokrenuli humanitarnu akciju za sedmoro dece 35-godišnje Marije i 37-godišnjeg Predraga Zorića, za mališane koji osvajaju medalje i gladnih stomaka.
Za 15-godišnjeg Nenada, 11-godišnjeg Strahinju, za devetogodišnjeg Mateju, osvajače priznanja na brojnim prvenstvima Srbije. Za osmogodišnju Nirvanu i šestogodišnju Arijanu koje su se okitile svojim prvim medaljama iz atletike...
Za trogodišnje blizance Miloša i Nika... neke buduće šampione Srbije. Za pomoć ovoj porodici obratili su se i "Vestima", čiji čitaoci nisu nikad bili ni slepi ni nemi pred tuđom nevoljom.
- Zar je moguće da država sklapa oči pred ovakvim prizorima, da deca koja su očito talentovana i odgojena u sportskom duhu nemaju šta da jedu? Da stanuju u iznajmljenoj dvorišnoj kućici, a da gazdarica kojoj nisu mesecima platili kiriju ima više razumevanja za njih nego druge institucije koje bi morale da se bore za svoje građane? Zar nije dovoljno što su oni dve godine bez struje, a đaci su odlikaši, uče i uz sveću - ogorčeno se pita S. P, naš stalni dobrotvor iz Bad Homburga, čovek koji je dosad podelio hiljade evra ljudima u nevolji i koji je uputio kao prvu pomoć 200 evra porodici Zorić.
I jedna porodica iz Sidneja odmah je reagovala na ovu tešku sudbinu: humani Ljubomir sa članovima svoje familije uputio je 250 AUD koji su već prosleđeni na adresu porodice Zorić. Posebno nam je drago što se među prvima javio i naš stalni anonimni donator Z. T. iz Izerlona, srpski biznismen, rodom iz Zemuna, koji je dosad prvenstveno pomagao đacima i studentima darujući im stipendije, čvrsto verujući da ulaže u budućnost otadžbine. Ovoga puta najavio je i dolazak svog predstavnika koji će posetiti porodicu Zorić i uručiti im za koji dan sumu od 500 evra, čemu će i "Vesti" prisustvovati. Humanitarni most se zahvaljuje humanim čitaocima koji su se odmah odazvali apelu, jer će zahvaljujući ovom novcu familija Zorić ponovo dobiti struju.
Kontakt adresa
Svi koji mogu i žele da pomognu ovoj brojnoj familiji mogu se javiti na adresu: Predrag Zorić, Ulica Stanoja Glavaša broj 2, Zrenjanin, 23.000 Srbija ili direktno na mobilni telefon: +38 61 6263730. Novinari "Vesti" nabavili su porodici Zorić telefon kako bi se mogli javiti na pozive naših čitalaca.
Otvorena vrata
Naš čitalac 62-godišnji Dragan Bojić iz Ludvigshafena javio se "Vestima" i ponudio porodici Zorić svoju porodičnu kuću u Majuru kod Šapca, odakle je i rodom. "Već 45 godina živim i radim u Nemačkoj, a u otadžbini mi ostala pusta očevina. Želeo bih da se to veliko dvorište ispuni cikom i grajom dečice, da se Zorići smeste i preuzmu imanje pod svoje. Verujem da bi bili dobri domaćini, a ja bih im takođe pomagao. Za godinu-dve, ukoliko budu znali i umeli, ja bih im omogućio i pokretanje vlastitog biznisa...", poručio je ovaj naš plemeniti zemljak. Humanitarni most je uspostavio telefonsku vezu između donatora Bojića i Predraga Zorića iz Zrenjanina, da se zajednički dogovore.
