Dobra dela pobeđuju daljine

Kada čovek hoće da pomogne, nema te daljine koja može biti prepreka. To potvrđuje humana čitateljka Anđelka Đurović iz Melburna koja uprkos tome što nju i 24-godišnjeg Lazara Petkovića iz Banje Koviljače deli hiljade kilometara, ne prestaje da podržava ovoga mladića u borbi protiv opake bolesti. Lazaru je ovoga puta poslala još 300 australijskih dolara kako bi što pre sakupio novac za poslednju terapiju u Moskvi, koja ga uskoro očekuje.

Uskoro počinje da radi: Lazar Petković

- Đurovići su stvarno divni i ne znam kako da se zahvalim tim ljudima na ovoj nesebičnoj i stalnoj podršci. Od povratka iz Rusije prva pomoć koju sam dobio bila je 200 AUD
od gospođe Anđelke Đurović, a sada je ponovo poslala novac. Ovih dana treba da se čujem sa doktorom i vidim kada ću ići na narednu terapiju, ali mislim da će to, ako sakupimo novac, biti krajem juna, ili početkom jula. U junu će biti pet godina kako odlazim na lečenje u Rusiju i nadam se da će predstojeći odlazak, u stvari poslednji, biti i završetak uspešnog lečenja. Posle februarskog boravka u Moskvi i plaćanja nešto više od 500 evra za terapiju koju uzimam kod kuće, između dva odlaska na kliniku, ostalo mi je oko 600 evra. Sa ovim što je stiglo iz Melburna imam skoro hiljadu evra, ali se nadam da ću i ovoga puta uspeti da obezbedim neophodnu sumu - kaže naš štićenik Lazar.

Ovaj hrabri mladić je početkom februara bio u Moskvi gde se leči na Klinici za biohronu terapiju na koju bi trebalo da ode još jednom. Pre dve decenije kod Lazara je, u četvrtoj godini života, otkriven rak testisa pa je operisan te 1995. i 2008. godine. Jedini odgovarajući način lečenja pronašao je u Moskvi gde je u februaru boravio 15. put.

Problem što je za jednu biohronu terapiju potrebno oko 3.500 evra, a taj iznos porodica Petković sama ne može da sakupi. Pored borbe za zdravlje, godinama traje i ona za obezbeđenje potrebnog novca, a do sada su Lazaru u tome pomagali mnogi, ali je presudna bila pomoć naše dijaspore. Lazar ističe primer anonimne donatorke, zemljakinje iz Berlina koja mu je poslala 1.500 evra i obezbedila novac za prethodni odlazak u Moskvu. Kaže da novčana pomoć mnogo znači jer omogućava lečenje, ali da ništa manje ne znači to što u vreme kada se teško živi, kada su ljudi zaokupljeni svojim brigama, ima onih koji ne samo što mogu, već i hoće da pomognu.

- Saznanje da vam pomaže neko koga, najčešće, i ne poznajete, mnogo znači čoveku da istraje na putu borbe za izlečenje. Zahvalan sam Đurovićima kao i svima koji su me do sada podržavali i pomagali mi, a posebno čitaocima "Vesti" bez kojih bi sve sigurno bilo mnogo, mnogo teže. Do sada sam, zahvaljujući pre svega našim zemljacima iz dijaspore uspevao da odem u ugovoreno vreme u Moskvu, nadam se da će tako biti i ovaj poslednji put - ističe Lazar uz osmeh i dodaje da se oseća dobro, i nada se da će ovo leto pamtiti kao ono kada je pobedio bolest. Inače, moguće je da se uskoro vrati i na staro radno mesto u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju gde je volonterski radio kao fizioterapeut.

Pozdrav čitaocima

Kao u svojoj kući: Vladimir Đorđević u "Vestima"

Neka vas sve Bog čuva i sreća prati, napisala je naša stalna dobrotvorka Anđelka Đurović u svom kratkom pismu, gde je navela da se dar od još 100 australijskih dolara uruči osmogodišnjem Vladimiru Đorđeviću iz Pančeva kojeg narednog meseca očekuje treća i poslednja bitka - operacija tumora na mozgu u Turskoj.

Njenu želju smo ispunili, a naš mali štićenik se ovoga puta slikao i bez roditelja, jer se u beogradskom dopisništvu "Vesti" oseća kao kod kuće, pozdravivši sve humane ljude koji su mu dosad pomagali.

"Ne bojim se operacije, želim da se to što pre obavi i da mogu da se letos družim do mile volje sa svojim vršnjacima...", poručio je mali borac.