Vetar u leđa porodici Savić

Kako je to godinama živeti sa desetoro dece, a nemati prostoriju koja bi bar podsećala na kupatilo? Ili kako se oseća mlada žena koja mora svakodnevno ručno prati na koritu odeću za svoje ovako brojne ukućane?

Korak do ostvarenja sna: Savići sa doniranom opremom

O tome bi mogli mnogo da nam pričaju 48-godišnji Svetislav i 40-godišnja Slađana Savić iz zaseoka Ljubanci u selu Buštranje, koji su konačno ostvarili svoj san - da dobiju kupatilo u kome će moći da se u 21. veku prvi put okupaju kao ljudi i koje će im služiti za pranje veša, posebno u zimskim uslovima. Kupatilo će stići u ovaj skromni dom zahvaljujući donaciji u iznosu od 600 franaka, daru dobrotvora iz Srpskog penzionerskog kluba Cirih u Švajcarskoj, ljudima koji već mesecima, iz akcije u akciju, prvenstveno pomažu višečlanim srpskim porodicama u otadžbini, na čemu smo im svi zahvalni.

Čuđenje i radost: I mališani pomažu

Reporteri "Vesti" su ovoga puta krenuli s glavom kuće Svetislavom i kupili sve što je bilo potrebno za kupatilo, a roba je potom doterana u dom Savića. Do zaseoka Ljubanci, 20-ak kilometra udaljenog od Vranja, stiže se kad se s asfaltnog puta prepunog rupa skrene na zemljani koji vijuga, pored potoka i brda, prema rasutim kućama. Savići su pri kraju zaseoka; nakon jedne lakat krivine, uvis, kao na puškomet stiže se do nevelike starinske kuće usečene u brdo.

Miris rascvetalog bagrema koji je okružuje i graja dece koja trče u susret na majskom suncu i te kako prijaju očima namernika. Svetislav i njegova supruga Slađana iznose stolice dok razgledamo prostoriju u dnu hodnika predviđenu za kupatilo. Jedino nedostaje, od desetoro dece koliko ih imaju, 20-godišnja Miljana koja se srećno udala u vranjskom selu Crni Lug.

- Hvala Srpskom penzionerskom klubu Cirih, dragim i plemenitim ljudima iz naše dijaspore. Nismo se ovome nadali, ovo je za nas Božji dar, neka ih prati svako dobro u životu, neka im domove ispuni sreća i radost. Molićemo se za njihovo zdravlje u seoskoj crkvi Sv. velikomučenika Georgija, koja je naša drevna svetinja u gori vranjskoj - kaže presrećni Svetislav, zahvaljujući se kao otac u ime dece koja uz pomoć humanih ljudi uspevaju da opstanu u ovim teškim vremenima.

- Nama je kupatilo bilo najpotrebnije - ističe Svetislav, kurir u mesnoj zajednici, čija je porodica dobila sve što je potrebno od materijala, kao i sanitarije počev od kade, toalet šolje, bojlera, ogledala, zidnih i podnih pločica, vrata, daske, letve. - Majstori ćemo biti ja, moj brat i sin Strahinja. Razumemo se svi pomalo u neki od zanata. Sami ćemo napraviti kupatilo... Savići su veliki optimisti, iako imaju prihod od oko 250 evra i iako svakodnevno moraju da pripreme najmanje 12 obroka. Sve ostalo stiču težačkim radom. Sin Strahinja radi sa majstorima zidarske i druge poslove, uči od iskusnijih kako bi jednog dana mogao sam da dođe do svog komada hleba.

- Na posnoj smo, kamenitoj zemlji, gde ništa ne rađa. Vodu nikad nismo imali, tek sad krećemo da je dovedemo s obližnjeg izvora, jer su nam to konačno vlasnici dozvolili. Moj rođak je umro pre godinu dana, a njegova supruga je dala pristanak da od njihovog izvora, 80 metara udaljenog od naše kuće, dovedemo vodu. E, to će tek biti praznik za nas. Voda nam donosi kupatilo, pa još ne možemo da verujemo šta nam se dešava. Bog nas je pogledao, a potom zemljaci iz Švajcarske. Oni su za nas naša nada i spas, ljubav i vera da možemo i moramo opstati na kućnom ognjištu. Za sreću mora i sudbina da te pogura malo, a to se upravo nama sada dešava - ističe Svetislav koji nas sa najmlađom decom ispraća do puta. Veseli i razdragani, mašu i viču: "Vidimo se kad bude gotovo kupatilo. Da nazdravimo kao ljudi i blagosiljamo naš napredak", odjekuje eho niz potok pored koga se spuštamo ka glavnom putu...