Ima li leka za ranjeno srce?
Selo Donji Vrtogoš, 12-ak kilometra udaljeno od Vranja, granično sa bujanovačkom opštinom, spada u sela koja odolevaju migracijama i u čijim domovima život buja.
Svaki dom ima svoju priču, a dom 27-godišnje Mirjane Stamenković nosi tužnu priču. Njoj, sinu Nikoli (11) i ćerkici, osmomesečnoj bebi Dunji svakodnevne male radosti i trenutke sreće prekinula je tragična smrt njihove glave kuće, supruga i oca 34-godišnjeg Slađana.
Od ulaska u malenu kuću s nevelikim dvorištem do izlaska prate vas suze mlade žene, hroničnog dijabetičara, koja sa decom grca u siromaštvu, čiji uzdasi ukazuju da ne vidi izlaza i bolje dane za svoju decu, što joj dodatno noću drži otvorene oči na plafon, ne dajući joj sna.
Gladan u školu
Ne libi se majka da prizna da joj Nikola često odlazi u školu gladan, da legne uveče, opet, gladan. "To malo novca gledam da utrošim tako što bismo imali barem jedan obrok dnevno. Da nešto zgotovim, da ima kuvanog jela na šporetu. Dete je željno svega, a zbog tuge za ocem popustilo je u školi. Završava 4. razred osnovne, valjda će položiti", nada se Mirjana.
- Nesreća je stigla u kuću za samo 25 dana, otkad je Slađan otišao lekaru, a potom umro od galopirajućeg karcinoma pankreasa. Radio je u jednoj privatnoj pekari, a tog 5. decembra prošle godine požalio se da mu je otekao stomak i otišli smo na pregled. Umesto da slavimo Novu 2015. godinu, Slađan je umro 31. decembra. Bila sam zatečena sa tada četvoromesečnom bebom i Nikolom koji nije mogao nikako da prihvati da više nema oca. A ja da nemam supruga, pa sam od stresa dobila i dijabetes, moram da uzimam insulin tri puta dnevno - priča tužnu priču Mirjana, dok joj suze pune skute.
Obespravljeni
- Odeću i obuću ne kupujemo. Nosimo šta imamo, samo da je čisto. Ide leto, pa će biti lakše. Ali, šta kad dođu jesen i zima. Kako ćemo sa ogrevnim drvima, a ona se sad kupuju? Sve nam fali? Ne smem da razmišljam, strah me hvata... Šta će biti sa bebom i Nikolom ne smem da pomislim! Zar da mi deca plaču zbog kore hleba ili kašice? Ni na narodni kazan ne možemo jer smo 12 kilometra udaljeni od Vranja, a i nemamo ni prava jer nismo korisnici socijalne pomoći - kaže očajna majka.
Trenutno, ona sa decom živi od 5.000 dinara dečjeg dodatka i 6.000 dinara roditeljskog dodatka za bebu Dunju. Dakle, njihovi mesečni prihodi su manji od 100 evra. Kako preživljavaju to samo oni znaju.
"Moj Slađan je radio kao pekar po firmama koje mu nikad nisu uplaćivale doprinose - sve na crno! Iako je radio još od 18. godine, kad je umro nije imao ni dan radnog staža. Ja ne radim nigde, jer posla za mene nema. Sudbina nas je spojila i donela nam da živimo u poljoprivredno razvijenom selu, a da smo bezemljaši. Osim bašte od 500 kvadrata u blizini kuće drugo nemamo. Slađanovi roditelji su umrli, nisu imali zemlju. Moji roditelji su se razveli, pa od detinjstva nemam kontakte s majkom, a otac koji živi u Vranju prima socijalnu pomoć od 50 evra i jedva preživljava. Sudbina je htela da nemamo pomoći ni s jedne strane, ni od rodbine ni od države, pa moramo da se snalazimo sa minimalnim primanjima. Od tih 11.000 dinara, odmah hiljadu izdvojim da platimo struju. Ostali novac ide prvo za potrebe bebe, a nikako da stigne i za pelene i veštačku hranu jer ne mogu da je dojim zbog dijabetesa. Njoj je najviše potrebno, a tako malo joj pružam", uzdiše Mirjana koju na rastanku ne možemo da utešimo ni rečju ni obećanjem da ćemo im pomoći.
Videli smo dosta siromašnih porodica, ali ne možemo a da se ne upitamo da li je moguće da ovako mlada žena sa bebom i 11-godišnjim sinom živi u zemlji gde se stalno govori kako njene građane očekuje boljitak samo ako se strpe. Mirjana, Nikola i Dunja ne mogu da se strpe jer su na dnu bezizlaza.
Kontakt adresa
Svi koji žele da pomognu, mogu se obratiti Mirjani Stamenković na adresu: selo Donji Vrtogoš, 17500 Vranje, ili direktno na broj mobilnog telefona 00381 61 19 02 508. Kao i uvek, na usluzi su vam i "Vesti": 00381 11 3193 771 ili 00381 11 31 93 773. Mejl adresa: hmost@frvesti.com.
