Jači od okrutne sudbine

Na račun Vukomira Tomovića iz novopazarskog naselja Šestovo koji sam brine o paralizovanim i nepokretnim sinovima 40-godišnjem Predragu i 30-godišnjem Ivanu je stigla još jedna donacija iz daleke Australije, ponovo iz Sidneja i ponovo od Rajke Tarlać, poznate dobrotvorke koja je Vukomiru i njegovim sinovima i ranije pomagala.

D. N. Petrović

Strah od budućnosti: Peđa i Ivan sa Katarinom

Ovoga puta Rajka je Tomovićima poslala 150 AUD a uz njen prilog stiglo je još 50 dolara od njene prijateljice Nade, takođe iz Sidneja. Čim smo ga pozvali i rekli mu da ode u banku i podigne novac Vukomir nas je, kao i prilikom prethodne donacije, upitao:

"Jel", opet od gospođe Rajke? Niko nam u poslednje vreme ne pomaže osim dobre Rajke koja zna kada nam je novac najpotrebniji i kada treba da nas obraduje. Prošla donacija stigla nam je uoči Božića, a ova uoči Vaskrsa, u pravom trenutku, kad smo ostali bez dinara u kući, da kako dolikuje obeležimo najveći hrišćanski i pravoslavni praznik", priča Vukomir i naglašava da će deo novca iskoristiti da Predragu i Ivanu kupi lekove koje ne mogu da nabave na recept.

- Osim moje penzije od 80 evra nemamo druga primanja, posle smrti supruge Zorke i moje majke Vukosave sam brinem o Peđi i Ivanu, nije lako sa dvojicom nepokretnih mladića, treba ih obući, nahraniti, nabaviti im lekove, odvesti na terapiju... Ni moje zdravlje nije najbolje, malo, pa me nešto zaboli ili otkaže. Nemam ja vremena za lekare, sinovi su mi uvek preči, guram nekako, pa dokle stignem - priča Vukomir i moli nas da dobrotvorki Rajki, ali i drugim humanim ljudima, prenesemo pozdrave i veliku zahvalnost.

D. N. Petrović

Hvala dobri ljudi: Vukomir Tomović

Ispunjena želja

Ispunjavamo i želju naše verne čitateljke bake Vide iz Adelejda koja se uoči Vaskrsa pobrinula da pošalje 100 AUD
za porodicu Tomović preko naše redakcije u Sidneju. Njena jedina želja je bila da novac stigne pre praznika. Iako je priloga zaista mnogo, trudimo se, tamo gde možemo da obradujemo štićenike "Vesti". I kada bude humana baka Vida čitala ove redove, njen dar će već biti u kući stradalnika.

- Želim Rajki dobro zdravlje, puno sreće i da Vaskrs provede u radosti i sa onima koje najviše voli, ona nas poslednjih godina dobrim delom izdržava, hvala joj za sve, hvala puno i njenoj prijateljici Nadi, hvala puno i baki Vidi iz Australije, svaka donacija i dinar za nas su veliki kao kuća - poručuje Vukomir koji se za svoje od rođenja nepokretne sinove bori svom snagom.

Danas ih više ne nosi na leđima kao nekad, jer je zahvaljujući donacijama naših čitalaca, a i pomoći dobrih ljudi iz cele Srbije, "sišao" iz zabitog Pasijeg Potoka na Rogozni u Novi Pazar gde je u naselju Šestovo sagradio kuću, pa su Predrag i Ivan sada bliži lekaru i Rehabilitacionom centru u Novopazarskoj banji gde idu na terapije.

- Život u Novom Pazaru upola nam je lakši, ali su naše nevolje i dalje velike i biće sve veće, strahujem šta će biti sa Predragom i Ivanom kad me više ne bude bilo. Ko će brinuti o njima, nepokretnima i nemoćnima, šta će biti kad i njih pritisnu godine - pita se Vukomir i naglašava da se u njihovom životu pre dva meseca pojavio tračak optimizma.

- Donacijama dobrih ljudi iz ovog kraja, u Novom Pazaru je izgrađena ustanova za decu i starije osobe sa posebnim potrebama. Dok sam ja sa Peđom na rehabilitaciji u banji, Ivan je u ovom "obdaništu" gde provede i po ceo dan. Na sigurnom je, na žalost, u ovoj poluzavršenoj ustanovi često nedostaju drva za ogrev, namirnice, inventar.... Prinuđeni smo da sami kupujemo i donosimo... Ako bi stiglo još malo pomoći da se ova ustanova završi puno bi značila mojim sinovima, možda bi jednoga dana mogla postati i trajno boravište za Peđu i Ivana ali i za druge kojih nije malo - poručuje Vukomir.