Na pragu konačne pobede

Hrabroj 26-godišnjoj Azri Arifović, devojci iz Novog Pazara, koja je na pragu da, nakon šestogodišnje teške borbe, definitivno pobedi jedan od najtežih oblika leukemije, uručena je donacija od 100 AUD koju joj je, nakon poslednjeg teksta u "Vestima", poslao anonimni donator iz Sidneja, čovek koji inače pomaže brojnim porodicama i pojedincima u Srbiji i Srpskoj.

Svi dobri ljudi su moja porodica: Azra Arifović

Iako ovih dana sa nestrpljenjem i puno nervoze i zebnje, ali i nade, čeka rezultate poslednjih analiza u Beogradu, koji bi iz korena mogli da joj promene život, Azra je, kao i više puta ranije, na susret sa reporterom "Vesti" došla nasmejana i puna optimizma.

- Za koji dan se lomi: da li ću i dalje morati da koristim citostatik "glivek" koji sprečava da se opaka bolest vrati. Lekari se nadaju najboljem i ja verujem da će moj život krenuti u jednom drugačijem, boljem i srećnijem smeru. Život mi više nije ugrožen, pitanje je samo: da li ću i dalje biti zavisna od skupog "gliveka" ili ne - priča Azra.

Nakon što joj je tri puta presađivana koštana srž koju joj je donirao brat Adem, višemesečne borbe za život, pakla koji je preživela u bolnici u Beogradu i divnih lekara koji su je uspešno lečili i bodrili da istraje, Azra je morala da se bori i za svaku kutiju "gliveka", da nije bilo dobrih ljudi iz Novog Pazara i dijaspore, među kojima su prednjačili naši čitaoci, njena borba bila bi uzaludna.

- Sa kraćim prekidima 'glivek' koristim četiri godine, jedno pakovanje (30 tableta) košta 3.500 evra i traje samo mesec dana, ja i moja baka Ajka, sa kojom živim, nismo mogle da sastavimo ni za jednu kutiju, ali, dobri ljudi su mi, kad je bilo najvažnije, nesebično pritekli u pomoć. Jedan čitalac 'Vesti' poslao mi je ukupno sedam kutija, a želi da ostane anoniman, bože koliko je to human i veliki čovek, nedavno su me posetili dobri ljudi iz Londona i Luksemburaga, poreklom iz Sandžaka, koji su mi obezbedili dovoljno leka do polovine marta - ističe Azra i kaže da će donaciju iz Sidneja čuvati za lekove, jer, osim "gliveka" mora da koristi i druge preparate.

- Hvala porodici iz Sidneja, meni i svaki dinar i svaki dolar puno znače, od 19. godine stalno sam po bolnicama, a nikakvih prihoda, osim bakine penzije, nisam imala. Žao mi je što ti dobri ljudi žele da ostanu anonimni, jer ja u mom kompjuteru beležim imena svih koji su mi pomogli i svima se lično zahvaljujem, a ko zna: možda bude i prilike da im se jednoga dana nekim dobrim delom i odužim. Neka ih bog čuva i sreća prati - poručuje dobrotvoru iz daleke Australije ova skromna, uporna i izuzetno hrabra Novopazarka, koja odnedavno volontira u Kulturnom centru svoga grada, i zajedno sa grupom svojih vršnjaka priprema kulturne programe za mlade.

- Dok sam se borila za život nisam ni sanjala da ću jednoga dana raditi. Nemam stalni posao, kao volonter mesečno zarađujem 12.000 dinara ili oko 100 evra, mnogo više od plate znači mi "povratak u život" i među ljude. Osećam se dobro, srećna sam što se bavim lepim i kreativnim poslom, mada ponekad imam tegoba zbog razornosti citostatika "gliveka", svakodnevno zadovoljna odlazim na posao i nadam se da će doći dan kada ću moći normalno da radim i budem zaposlena, ali na moju bolest neću moći potpuno da zaboravim, kako god da bude, kontrole me čekaju do kraja života - kaže ova divna devojka koja je zaslužila sva dobra ovog sveta.