Prva radost za malog Stefana
Nakon naše reportaže o desetogodišnjaku Stefanu Pendiću, jedinom đaku osnovne škole u Popama na Goliji, koji svakodnevno iz zaseoka Đonlije, gde živi sa majkom Radom, ocem Božidarom i gluvonemim bratom Srđanom (18), pešači po 15 kilometara, ovom hrabrom dečaku, koga u učionici sačekuje samo učiteljica Mersiha Nurković - Bogućanin, a na putu do škole prati verni pas Žuko, stigla je prva pomoć, skromna, ali njemu i njegovoj porodici i te kako vredna.
Iz Sidneja u dalekoj Australiji "Vestima" su se javili već svima poznati darodavci i verni čitaoci "Vesti" Ljiljana i Slobodan Jokić koji su poželeli da deo njihove donacije od ukupno 250 australijskih dolara, 80 dolara bude uručeno Stefanu i njegovoj porodici.
Zbog obilnih snegova i mrazeva, put do Popa i Đonlija ovih dana je neprohodan, do sela se stiže samo napornim pešačenjem, da bi nam skratili muke, Stefan, njegova majka Rada i brat Srđan krenuli su nam u susret, sreli smo se na polovini puta, u zaseoku Suva Ćuprija gde smo Stefanu uručili donaciju iz Australije i još 50 evra koje mu je, posredstvom humanitarca i našeg saradnika Hida Muratovića, poslala Dragana Mitrović iz Beča.
- Baš ste nas obradovali, upravo smo pošli u Novi Pazar da kupimo namirnice za slavu Svetog Jovana koju ćemo proslaviti skromno sa nabližim rođacima i prijateljima, kupićemo puno kolača, tortu i sokova, prebirali smo se i jedva sastavili za najosnovnije namirnice, donacije su nam došle u pravom trenutku, konačno ćemo i mi jednom obeležiti Jovanjdan kako dolikuje - zahvalno objašnjava majka Rada i naglašava da Stefan i njihova porodica, jedina u Đonlijama, žive teško od Božidarove plate (120 evra) u mlekari u Šaronjama, da nemaju od čega dinar da otkinu i da leti preživljavaju berući šipurke, kleku i pečurke...
Kontakt
Oni koji žele kontaktirati porodicu Pendić i malog Stefana mogu to učiniti posredstvom mobilnog telefona: 00381 61-286-5800 ili poštom na adresu: Stefan Pendić, selo Đonlije, MZ Pope, 36.300 Novi Pazar.
- Hvala puno i Ljiljani i Slobodanu i Dragani, nije mala stvar setiti se nas koje je i bog zaboravio u zabitima Golije, svaka im čast, neka ih zdravlje služi i sreća svuda prati - poručuje Rada Pendić i dodaje:
- Mi od opštine Novi Pazar nismo dobili ni dinara, nikada nas niko nije posetio, niti sa nama razgovarao, nismo zanimljivi ni u predizbornim kampanjama, jer smo jedna kuća u celom selu sa svega tri glasača. Kad zakasnimo sa plaćanjem struje tada su iz Novog Pazara vrlo revnosni, odmah nam iseku struju - žali se Rada Pendić.
Od humanitarca Hida Muratovića Pendići su nedavno dobili novi šporet, a Hidov sin Emir, koji živi i radi u Beču, dečaku je poslao mobilni telefon. Mnogo toga još nedostaje porodici Pendić, kuća im je stara i prokišnjava, pod je zemljani, spavaju na starim metalnim i drvenim krevetima... Imaju samo jednu kravu. Kada su se svojevremeno vratili iz Kragujevca gde su boravili četiri godine, dok je njihov stariji sin Srđan učio školu za gluvoneme, a potom i pekarski zanat, nisu ni slutili da ih u rodnim Đonlijama na Goliji čeka ovako težak život i da pomoći neće biti niotkuda. Moramo im pomoći, potrebni su im kaučevi, podovi, popravka krova... - poručuje humanitarac Hido Muratović.
Muke tek predstoje
Stefan će u junu završiti četvrti razred, a pošto nema novih đaka, škola u Popama biće zatvorena, učiteljica Mersiha Nurković - Bogućanin, koja zbog Stefana često pešači po kiši i gazi smetove visoke i po metar, moraće da traži novi posao. Dečak mora ili u Novi Pazar ili u prigradsko naselje Dojevići gde postoji najbliža osmorazredna škola koja je udaljena od naše kuće više od 20 kilometara. Autobus može da koristi samo delimično, još je mali da sam stanuje u Novom Pazaru. Videćemo: šta nam je činiti, možda i ne nastavi školovanje - ističe sa puno tuge majka Rada.
