Stanuju kod dobrog komšije

Dva i po meseca od katastrofalnih poplava u Timočkoj krajini, čine se porodici Veljković, 52-godišnjem Dobroslava, supruzi Zorici i njihovom 21-godišnjem sin Daliboru iz Velike Kamenice kod Kladova, kao večnost. Gotovo da se ništa nije promenilo u njihovim životima od časa tragedija kada im je bujica za nekoliko minuta uništila kuću i sve stvari.

Voda odnela sve: Porodica Veljković još čeka pomoć 

U međuvremenu, čak su tri službene komisije prošle, svi su zagledali, svi su po nešto i zapisali, ali pomoći do dan danas nema od majke Srbije. Ni materijalne ni moralne.
Veljkovići i dalje spavaju kod svog prvog komšije Đorđa Marinovića, plemenitog čoveka koji ih je primio kod sebe, a takođe spremio i nešto njihovih stvari koje su ovi nesrećnici uspeli da spasu, u svoj podrum. Rizikovali su i živote da bi oteli od reke ono što su godinama mukom zaradili. Da bi na kraju opet bili prepušteni sami sebi.

- Eto, sada imamo glave na ramenima, i crvene obraze od stida što smo još uvek kod komšije kome smo beskrajno zahvalni. Ali, koliko dugo mi možemo da računamo na tuđe gostoprimstvo i da li je to pošteno prema čoveku koji nam je pružio ruku pomoći. Sam sam sušio kuću, koja je još vlažna, izbacivao mulj i betonirao. Čak i kada bismo hteli da se vratimo u našu memljivu kuću, ne možemo jer nemamo na čemu da spavamo, džaba nam ćebad i jorgani kada nemamo nijednog kreveta, stola i stolica... Iz opštine poručuju da se strpimo, rešenje o odšteti je napisano, ali sredstva nam još nisu isplaćena. A kada će, to niko ne zna - s gorčinom kaže Dobroslav Veljković, još jedan od beskućnika nakon poplava u Srbiji.