Voda odnela i prošlost i budućnost

Narodna poslovica kaže, da nijedna nevolja ne dolazi sama, a koliko u ovoj mudrosti ima istine, možda najbolje zna 52-godišnji Dobroslav Veljković iz Velike Kamenice kod Kladova, koju je nedavna poplava odsekla od sveta.

Prošle tri komisije: Dobroslav i Zorica Veljković

 

Na obali Kameničke reke, kućica stara koju su Veljkovići nasledili i poslednjih desetak godina, malo pomalo sređivali. Mučili se u Negotinu, Dobroslav kao građevinar radio najteže poslove, a supruga Zorica pomagala.

Živeli su skromno i nisu imali velikih želja, osim da budu zdravi... "Taman kada smo mislili da će nas život milostivo pogledati i da ćemo imati mirnu starost, strefi nas poplava... Tako smo u jednom danu postali uboga sirotinja bez šanse da se ponovo skućimo, jer niko od nas troje, ni supruga Zorica, ni 21-godišnji sin Dalibor, a ni ja nemamo posao. Od poljoprivrede ne možemo da preživimo, imamo nekoliko ari oko kuće gde smo zasejali baštu koja je završila u mulju. Sirotinjo, i Bogu si teška", umorno kaže Dobroslav, a tuga puni Zoričine oči: "Više nemamo ništa za šta bismo se uhvatili i počeli život iz početka...", kažu uglas Veljkovići.

- Ni do sada nismo mogli da se zaposlimo, a probali smo, al' nas niko nije hteo. Ipak, radio sam na građevinama sve ono što drugi nisu hteli... U inostranstvo nisam hteo jer smo imali loše iskustvo u Sloveniji iz koje smo pobegli 1991. godine - priča Dobroslav dok se seća trenutka koji mu je ispisao neizvesnu budućnost.

- Posmatrao sam Kameničku reku, više potok koji leti gotovo da presuši i osetio neki neobjašnjivi nemir... odjednom na moje oči reka je počela da buja, i da se valja ka našoj kući - kaže Dobroslav koji je imao taman toliko vremena da suprugom i sinom izleti iz doma.

- Ipak, vratio sam se da spasavam stvari, al' reka me pretekla - priča Dobroslav koji kaže da su žive glave spasli kada su srećom uspeli da se dočepaju velikog stuba komšijine kapije.

Šta nam vredi goli život kada ne znam odakle da krenem, plačući pita Zorica dok pomaže sinu i suprugu u izbacivanju mulja iz kuće. Sada spavaju kod komšija, ali šta će biti posle kada nemaju novca ni za štekere, a ni mogućnost da nešto zarade... "Do sada su nam tri komisije dolazile kako bi procenile štetu.

Konstatovali su da je šteta totalna, ali šta to znači, ne znam. Ide zima, očistili smo i izmalterisali kuću, ali ni jednu jedinu stvar nemamo da unesemo, ni krevet, ni stolice...", kaže Dobroslav.