Kad najrođeniji izdaju, boli više nego ijedna bolest

Da li je možda sreća ili nesreća što je desetogodišnji Dejan Marić iz Zvornika, u borbi sa tumorom mozga i kičmene moždine, ostao gotovo slep i gluv, ne znamo, ali jedno je sigurno: neće imati priliku da pročita niti da čuje uzajamne optužbe svojih roditelja, majke Ivane i oca Predraga. Ostaće u svom svetu, uveren da će majka i otac da se pomire, da će ga s jedne strane opet milovati njena ruka, a ne samo očeva zaštitnička. I neće ni znati da je i on tako mali, i tako bolestan, jedan od aktera u tekstu pod naslovom "Kad majka izda, boli više nego ijedna bolest" kojeg je nedavno objavio portal dnevnog informativnog magazina "Zvornik dana". I sve nas šokirao!

Pretežak usud: Dejan Marić

Tako je prvi put do nas došla i vest da je, kako piše ovaj portal, majka Ivana napustila i bolesnog Dejana i mlađeg sina Darija. I ne samo to: već da je Ivana Dragičević Marić, bivša supruga Predraga Marića, potrošila skoro sav novac koji prikupljen za lečenje sina Dejana, iznos blizak svoti od 30.000 KM ili u vrednosti od oko 15.000 evra! Drugim rečima, da je ono što su darovali humani ljudi iz dijaspore, mahom preko "Vesti", ali i zemljaci iz Zvornika i cele Srpske, otišlo na njene potrebe - frizure, manikire, kafiće, provode...

HOD PO MUKAMA
Priču o Dejanu Mariću malo ko ne zna. Njegova golgota počela je u martu 2013. godine kada je iznenada pao u nesvest u školi. Posle lekarskih pregleda utvrđeno je da ima težak oblik tumora na mozgu, da bi se tumor ubrzo proširio i na kičmu. Od tada pa do danas Dejan je hrabro podneo brojne operacije, išao na hemioterapije u Beograd, gde mu je pružena bolja medicinska nega nego što je to bilo moguće u Republici Srpskoj, lečio vid u Novom Sadu, dobijao skupocene lekove... Za sve to trebalo je novca koji nisu imali ni nezaposlena majka Ivana ni otac Predrag, vozač po struci koji je radio u Francuskoj, Sloveniji i Austriji, da bi se potom i vratio u Zvornik, kako zbog Dejana tako i zbog drugog sina Darija.

I kao i uvek, u pomoć su priskočili zemljaci, humani dijasporci, novac je počeo da pristiže, a roditelji su na smenu dolazili u beogradsko dopisništvo "Vesti", potpisivali priznanice i uzimali donacije. I uvek uz zahvalnost prema nepoznatim ljudima. Sredstva za lečenje malog Dejana pristizala su i direktno na otvoreni račun majke Ivane Marić, kako u konvertibilnim markama tako i u devizama.

Građani Zvornika, od radnika do učenika u školama, digli su se na noge, sakupljali svaku marku i poklanjali svom malom sugrađaninu, uz želje da njegove muke budu što blaže. A, onda je jednog dana sve puklo: Ivana je otišla, ostavila decu oko kojih je otac Predrag preuzeo brigu.

- Zatvorio sam joj vrata svoje kuće, nisam mogao više da trpim njeno rasipničko i bahato ponašanje.

Moji Zvorničani su mi prvi ukazali na to da je nemilice trošila novac iz doniranih sredstava. A kapa mi se prelila kada nije došla u bolnicu posle napada koji je Dejan imao. Tada mi je drugo dete čuvao portir u bolnici. Dejan je tada pitao gde mu je majka, a ona nije htela ni na telefon da se javi. Koliko sam puta spavao u kolima pred klinikom to samo ja znam... Zar jedna majka može biti takva? Pa čak i njena najbliža rodbina osuđuje njen monstruozni postupak - s ogorčenjem nam kaže otac Predrag.

DVA RAČUNA
A šta na sve te teške optužbe kaže majka Ivana, koja nam se javila na telefon, potvrdivši da zaista više ne živi u zajednici sa suprugom i decom. "Ono što je objavio zvornički portal nije tačno. I ja ću ih tužiti zbog ovog teksta. Nisam trošila novac nenamenski, s vremena na vreme sam uzimala sa računa jer nismo imali od čega da živimo, nije dovoljno kupiti skup lek, a ostaviti decu gladnu i ne platiti račune za stan. Na mom kontu je bilo najviše 7.500 KM, odnosno oko 3.700 evra. Sve je otišlo na Dejanovo lečenje, a račun je zatvoren", tvrdi majka Ivana i dodaje da viđa mališane, onda kada joj to bivši suprug dozvoli.

- Kada Dejan plače, Predrag me zovne i ja uvek dođem - objašnjava nam Ivana koja živi nekih dvadesetak pet kilometara dalje od svoje nekadašnje porodice, a zatim nam postavlja i veoma direktno pitanje: - Što ne pitate i mog bivšeg muža Predraga šta je on uradio sa drugim računom otvorenim na ime našeg sina Dejana, a za podizanje sredstava jedino on ima punomoć?!

- Zaista i ja sam, sećam se čak i datuma, 11. oktobra 2013. godine uz pomoć Crkve otvorio konto na Dejanovo ime i za svaku podignutu marku ili evro polagao sam potvrde da je novac utrošen za sinovljeve terapije. Jednog momenta na računu je bilo oko 19.000 KM ili oko 9.500 evra. Trenutno ima samo 750 evra - odgovara Predrag Marić na prozivku svoje bivše supruge.

Razorena porodica:  Majka Ivana, Dejan i otac Predrag

 

Šta na kraju ove ružne i tužne priče još reći, ako se zna da mali Dejan sada vidi tek tri odsto i da je izgubio sluh preko 80 odsto. Da je gotovo slep i gluv! I da još nije klonuo duhom. Da veruje da će jednog dana ozdraviti. Mi našem malom štićeniku "Vesti", sem poruke da ga čuvaju sve zemaljske i nadzemaljske sile, možemo još jedino da poželimo da nikada ne sazna za ovu tragičnu priču poniklu iz njegove porodice, od njegovih najrođenijih... Ako je iko nedužan, onda je to Dejan!