Ruka prijatelja od Brizbejna do Prijedora

Iako ne znamo ko su sve plemeniti ljudi iz Brizbejna koji su preko "Vesti" poslali pomoć od 500 AUD za Milivoja i Tanju Šiljegović iz Gomjenice kod Prijedora i njihovih petoro dece, njihovo pismo iz Brizbejna reklo je sve u jednoj rečenici: "Šaljemo im naše najtoplije pozdrave i želje da istraju u svojoj borbi da izvedu na put svoju prelepu decu...".

Eto radosti: Tanja Šiljegović sa ćerkama Nevenom i Jovanom

 

A ova vredna donacija koja je nosila potpis zaposlenih i njihovih vernih mušterija iz prodavnice Euro Deli Logan, uručena je porodici Šiljegović, štićenicima Humanitarnog mosta, koje je katastrofalna poplava donela na stranice našeg lista. Kao i uvek, prvo neverica, a potom silna radost.

Buduća lekarka: Tatjana Šiljegović   Nagrađeno znanje Sedmočlana porodica Šiljegović živi od 105 KM (50 evra) dečjeg dodatka, a samo autobuske karte za troje dece koštaju ih mesečno 75 evra. Najstarija Tatjana dobila je za završni razred srednje Medicinske škole stipendiju od 400 evra, dar anonimnog dobročinitelja iz Izerlona u Nemačkoj, koji je ovim prilogom nagradio njene odlične ocene i titulu vukovca.

- Hvala veliko ovim velikodušnim ljudima što su se složili da nam pomognu i olakšaju našu muku da dođemo do novca kojeg nemamo baš mnogo prilika da zaradimo. Ali svaku marku do koje dođemo ulažemo u svoju decu. Time nam je ovaj dar još draži jer ćemo ovaj novac ostaviti za upis na fakultet moje najstarije kćerke Tatjane koja ima silnu želju i volju da studira Medicinski fakultet iduće godine. Ona je već nabavila knjige koje nisu nimalo jeftine, ona se već sada sprema za prijemni ispit na fakultet, onda sami vidite kolika je to volja u pitanju - nabraja srećna majka Tanja.

U ovoj porodici i u ova loša vremena teško je bilo šta isplanirati. Kada pristigne novac, on se tada preusmeri u nešto što je hitnije. I tako stalno, baš poput i zarade koju je ova vredna žena ostvarila nakon kraćeg rada u Fabrici za preradu voća Prijedorčanka. Majka Tanja je svoju platu odmah dala za kupovinu aparata za ispravljanje zuba kod ćerke Vedrane.

Pri tome su Šiljegovići opet zaboravili da im je od maja do avgusta dva puta voda došla do grla, da žive u nečem što nije ni kuća ni šupa ali ni vikendica, već improvizovani objekat.

Gradnju kuće  koju su davno počeli, nikako da završe, a i kako bi kad su u ovim teškim vremenima oboje nezaposleni. A njihova deca rastu, treba ih školovati, treba ih negovati kao najlepše cveće.

- I druge porodice su u teškoj situaciji, zato ne treba stalno kukati. Zahvalni smo kada dobijemo prilog, a bićemo još zahvalniji svim tim dobrim ljudima kada jednog dana, a nadamo se uskoro, budemo mogli sami da našu decu sami školujemo i izvedemo na pravi put. U svoj nevolji vidimo da ima plemenitih ljudi, od naših zemljaka širom sveta do komšija i prijatelja koji su nam pomogli u nabavci cigle i crepa za kuću. Ljudi vide gde i u kakvim uslovima i na kako malom prostoru živimo nas sedmoro i solidarisali su se. Sve reči hvale koje možemo da poručimo preko "Vesti" su nedovoljne, ali voleli bismo da bar neki od dobročinitelja jednog dana zakuca na vrata naše kuće i da ih ugostimo kao pravi domaćini - poručuju Šiljegovići u nadi da će uskoro i oni dobiti krov nad glavom.