Hvala brate i druže nepoznati

O sestrama Feridi (64) i Ajši (54) Ajrami, rodom iz Dragaša na Kosovu, koje su od 11. godine obolele od multiple skleroze, otkad su i nepokretne, a od 1999. žive u jednoj šupi tri sa tri kod svoje sestre Džavide u Tutinu, pisali smo početkom godine i apelovali na naše čitaoce širom sveta da im pomognu da ostvare svoj san i sagrade bar jednu sobicu sa kupatilom u kojoj bi mogle da smeste svoja invalidska kolica i lepo se, kao ljudi okupaju.

Sestre Ferida i Ajša obradovane poklonom

Dugo nije bilo nikakvih reakcija, osim brige njihove dobre sestre Džavide, koja teško izdržava i svoju porodicu, i humanitarca Hida Muratovića niko ih nije posećivao, u jednom trenutku pomislile su da su baš od svih zaboravljene i prepuštene svojoj sudbini. A onda se, iznenada, ovih dana, pojavio Fahrudin Huremović, rodom iz Berana, naš čitalac i dugogodišnji humanitarac iz Švajcarske, koji je posredstvom Hida Muratovića sestrama Ajrami poslao plazma televizor i 50 evra uz obećanje da će im se u svakoj nevolji naći pri ruci i da će se, ako krene akcija za izgradnju "sobička u kome će one provesti ostatak života", sigurno uključiti.

Brat pomaže sestri: Milan i Gorica Acković

- Dirnuo nas je Huremovićev gest, uz TV ćemo lakše prekraćivati dane i noći vezane za postelju, a 50 evra će nam pomoći da se opskrbimo lekovima. Ovo nam je i velika podrška. Hvala mu puno, neka ga zdravlje služi, nadamo se da ipak nismo zaboravljene, da će se javiti još neki dobar čovek, da će i nas Bog pogledati i da ćemo na proleće započeti izgradnju sobice o kojoj toliko maštamo - ističe starija Ferida Ajrami.

O sestri i bratu Gorici (45) i Milanu (60) Ackoviću iz zabitog Odojevića na Rogozni, udaljenog od Novog Pazara 30 kilometara, pisali smo u više navrata prošle godine. Milan je svojevremeno studirao u Beogradu, imao lep posao u prestonici, a posle smrti majke vratio se na Rogoznu da brine o teško bolesnoj, mentalno retardiranoj sestri Gorici koju nijednog trenutka ne sme da ostavi samu. Nije se ženio, niti se mogao oženiti u sirotinji i planinskoj zabiti u kojoj zarad neizmerne ljubavi prema svojoj bolesnoj sestri godinama živi. Da nevolja bude veća, Milanu i Gorici je prošle godine uginula krava, a lisica im je odnela četiri od šest kokošaka koje su imali. Imaju vrt koji Milan uspeva da, dok mu je Gorica na oku, nekako obradi. Zaseju malo i pšenice. Pomažu im i prijatelji i komšije iz Novog Pazara, a u dva navrata pomoć im je stizala i od naših čitalaca iz Engleske i Švajcarske. Uspeli su ponovo da kupe kravu i tele.

Ovih dana na Milanovu i Goričinu adresu stigla je još jedna radost: naš čitalac Aleksandar T, poreklom iz Bosne, koji već dugo živi u Americi, na slikama je prepoznao Milana koga je znao iz studentskih dana u Beogradu i odmah je poželeo da mu pomogne tako što mu je preko Hida Muratovića poslao 200 američkih dolara. "Mislim da znam o kome se radi. Eto, život je Aleksandra odveo daleko preko okeana, a mene u zabit Rogozne gde se ništa nije promenilo za 50 godina. Čini mi se da je sada još gore. Kad sam kao student odlazio iz sela, bilo je bar ljudi, sada smo Gorica i ja retki stanovnici nekada velikog Odojevića u kome je i škola odavno ostala bez đaka", priča Milan i moli nas da pozdravimo Aleksandra u Americi.