Stado koza za novi početak

Tekst "Imamo kozu, psa i miševe", objavljen u nedeljnom izdanju "Vesti", a potom i na portalu Vesti-onlajn, izazvao je veliko interesovanje u dijaspori. Priča o siromašnoj porodici Stojiljković sa petoro dece, od toga dvoje blizanaca Petra i Pavla, rođenih 9. jula ove godine, ne može ostaviti nikoga ravnodušnim.

Biće mleka za svu decu: Stojiljkovićima se ispunila želja

 

Bračni par Saša i Dragana Stanković, koja je rodom iz Golemog Sela, a žive i rade u Rimlangu u Švajcarskoj, po povratku sa odmora iz Grčke svratili su u zaseok Berivojšticu i sa reporterima "Vesti" posetili Stojiljkoviće: Slobodana (37) i Sanju (28) i njihovu decu Luku (9), Lazara (8), Mariju (4) i jednomesečne blizance Petra i Pavla. Doneli su im lepe darove u dva velika paketa: od garderobe za svu decu, pa do kompletne bebi opreme.

- Ganula nas je priča o Stojiljkovićima, posebno o njihovoj deci, i o blizancima Petru i Pavlu. Ovo je poklon njihovoj deci od naše dece: Sandre (14), Danijela (12), Sanje (10) i Sare (1,5). Mnogo smo se mučili da stvorimo dom. Imamo četvoro dece i, hvala bogu, imamo onoliko koliko nam je dovoljno, pa kad pretekne pomažemo i druge - kažu dobročinitelji Stankovići, koji su i ranije učestvovali u humanitarnim akcijama u Draganinom siromašnom rodnom kraju.

Stojiljkovići, iznenađeni pažnjom zemljakinje i njene porodice, nisu krili zahvalnost. Njima je sve potrebno jer žive od danas za sutra. "Hvala gospođi Dragani i svim njenima, neka im se vrati stostruko, neka im kuća uvek bude puna. Sada se i mi nadamo boljim vremenima. Nama će svanuti kad budemo imali malo stado koza. Daće bog. Važno je da smo svi zdravi. Ja, eto, moram da se pazim zbog tumora na desnoj dojci. Za sada miruje, kažu doktori da nije opasan, samo tako da i ostane, nisam nikom ništa zgrešila", objašnjava Sanja koja se porodila u niškoj bolnici 9. jula.

Zemljaci u poseti: Dragana i Saša Stanković iz Rimlanga

A kuća Stojiljković lako se pronalazi. Umesto prozora, otvori kao crne rupe... Ovi bezemljaši žive u jednoj malterisanoj sobi i drugoj nemalterisanoj. U prvoj je krevet gde spavaju deca sa majkom, kao i krevet za blizance. U nemalterisanoj sobi noći Slobodan, uz šporet na drva gde se kuva, a ovde se kupaju i prostiru veš... Žive od socijalne pomoći i dečjeg dodatka, a to je oko 140 evra mesečno. Ipak, branje pečuraka je Slobodanov glavni posao. Kad ih ima, može da se zaradi za brašno, a sada im je prva briga mleko blizancima, jer Sanja nema mleka. Zbog tumora ne može da ih doji, objašnjava Slobodan, koji nema stalno zaposlenje, ali ima vredne ruke.

Na kraju susreta svi se još jednom zahvaljuju plemenitim ljudima iz Švajcarske, ali i drugima: "Živi i veseli bili svi naši dobrotvori. Naš san su koze, ako da bog imaćemo ih i nećemo biti nikad gladni", mašu nam Stojiljkovići na rastanku, a mi im kažemo da će ubrzo imati stado koza zahvaljujući prispelim donacijama čitalaca "Vesti": Eva Marija i Dušan Škof iz Bajrota sa prijateljem Nemcem Fajtom Hogmajerom darovali su 200 evra, Milena Petrović iz Nemačke 100 evra i 150 AUD student Novica Klačar iz Melburna u Australiji, koji im je i pismom poželeo "mnogo zdravlja i sreće u životu". Dakle, dragi naši čitaoci, zahvaljujući vama i vašim dosadašnjim donacijama imamo sredstva da porodici Stojiljković ubrzo kupimo malo stado od sedam do osam sanskih koza.
 

Marija kao lutka Mala Marija Majci najviše pomaže devetogodišnji Luka. On brine o bratu Lazaru i sestrici Mariji, a sada i o bebama. Učenik je 3. razreda osnovne škole u obližnjem selu Vlase i smatra da je odrastao jer vrganje i lisičarke poznaje dobro i nije mu teško da ih bere. Maleni Lazar i Marija se igraju ispred vrata. Njihove igračke su - kamenje. Skupljaju kamenčiće, ređaju ih, kažu deca da grade kuću...