Rešen deo ogromnih problema

Pročitavši poslednju priču o nevoljama sedmočlane porodice Pap iz prigradskog naselja Mužlja kod Zrenjanina, koja živi u trošnom kućerku, plemenita Gvozdena Eknjilo iz Ciriha, koja im je i ranije pomagala, nije mogla da sedi skrštenih ruku. Ne časeći časa, ovoj familiji na kućnu adresu poslala donaciju u iznosu od 200 evra. Samim tim, silno ih obradovala.

Bolji život ni na vidiku; Janoš Pap sa suprugom i ćerkom ispred trošne kuće

 

- Do neba smo zahvalni našoj dobrotvorki, gospođi Gvozdeni, koja je veliki humanista. Kad nam se javila i rekla da šalje pomoć, kao da nas je sam Bog pogledao i sunce obasjalo. Njeno dobročinstvo za nas je spas. Čim je stiglo 200 evra, odmah sam otišao do grada i kupio lekove za majku Eržebet (91), koja je nepokretna. Isto tako, i nešto od lekova za suprugu Zvezdanu, obolelu od multiple skleroze - priča Janoš Pap, koga smo zatekli u svojeručno napravljenom stakleniku i dodaje:

- Kao što sam već rekao, protekla zimska snežna oluja potpuno nam je uništila dva plastenika, pa smo sada morali sve ponovo da pravimo. Trojica sinova, od kojih su dvojica teško mentalno zaostali, baš kao i ćerka Julijana, pomogli su mi oko radova na postavljanju ovog staklenika. Za njegovu izgradnju smo utrošili veliki deo novca koji nam je stigao od dobrotvorke iz Švajcarske. Rasadi paradajza i paprike koje smo posadili su naš spas i život, bar do jeseni. Sve što u njemu nikne, prodavaćemo na pijaci. Neće to biti mnogo novca, ali biće dovoljno da preživimo pošto niko od nas ne radi i nema stalna primanja.

Ovaj puki siromašak veoma je zabrinut za zdravlje supruge Zvezdane jer je saznao da će tek u oktobru doći na red za detaljan pregled i tretman u novosadskoj bolnici, budući da je teško bolesna i da se u poslednje vreme sve teže kreće.

- Ovih dana ćerku Julijanu treba da vodim na lekarsku komisiju, ali strepim hoće li ona uopšte dobiti kvalifikaciju da je trajno nesposobna za rad kako bi primala neku nadoknadu od države. Najteže mi je to što znam da je na nivou deteta od 11-12 godina, iako ima već punih 20. Da ne govorim o tome što nigde ne bi dobila zaposlenje. Nama je izgleda sudbina takva, da nas ceo život prate samo bolesti, nevolje, tuga i neimaština. Iz tog vrzinog kola nikako da izađemo. Rešenja ni na vidiku. Već gubim svaku nadu da ćemo ikada živeti koliko-toliko bolje i lagodnije - plačnim glasom zaključuje Janoš Pap.