Nešto za hranu, ostatak za Katarinino lečenje

O četrnaestočlanoj porodici Stanojković iz sela Sušiće u opštini Štrpce, "Vesti" su mnogo puta pisale. Naši čitaoci ih nisu zaboravili, pa bi često poslali ili novčanu donaciju ili garderobu i slatkiše za tu veselu i hrabru porodicu, koja živi u 30-ak kvadrata kućice sklepane od blata. Među tim ljudima dobre volje je i Ilija Veselinović iz Kanbere, koji je zajedno sa porodicom poželeo da obraduje Stanojkoviće, poslavši im 200 australijskih dolara. Ova donacija ih je i te kako obradovala.

Brinu jedni o drugima: Katarina sa sestrom i bratom

 

Zahvalni su kažu na novcu koje su za gladna usta omogućile pristojnu trpezu. Ipak, kako naglašavaju, najveći veći deo novca je otišao na najmlađu devojčicu u kući, jednoipogodišnju Katarinu, koja ima ozbiljnih zdravstvenih problema.

- Hvala svima koji su se setili moje dece. Nek ih Bog čuva, i njih i njihove porodice. Nažalost, našoj Katarini je jako teško. Pluća joj nisu razvijena i ima hronični bronhitis, pa često mora da ide na terapiju. Slaba je i nema dobar imunitet, koji bi je odbranio od bolesti. Prima injekcije ujutru i uveče, a i treba da je vodimo u Kragujevac na dalja ispitivanja. Mnogo nam je teško - rekla je Ljiljana Stanojković pošto je novac stigao u njene ruke.

Ova hrabra majka, koja u teškim uslovima odgaja dvanaestoro dece, u sobičku napravljenom od oplate, bez kuhinje i kupatila, kaže da se teško snalazi i za lekove.

- Kod nas nema lekova, a Katarini treba "urbazon" i"gentamicin". Zato molim vozače autobusa da joj kupe kad idu za centralnu Srbiju, pa da mi donesu. Šta da vam kažem? Kako i da ozdravi kad smo svi u jednoj prostoriji?! Tu kuvam, tu spavamo, nemam gde da je ostavim. Sigurno je velika vlaga koja joj dodatno smeta. Žao mi je deteta. Neuhranjena je, pa moram stalno da joj kupujem mleko, a nema se. Ne znam ni sama kako se snalazimo - iskreno će Ljiljana.