Pravoslavna nova godina dočekana u svečanom ruhu

Većina pravoslavnih Srba dočekalo je Novu godinu i uživalo u čarima produženih praznika. U to ime, baš kao i prethodne godine, 92-godišnji penzioner Đorđe Čordašević iz Toronta, poželeo je da obeleži i ulepša ovaj dan mališanima iz beogradskih izbegličkih kampova. Tako je nedavno ovaj čovek dobrog srca, uputio donaciju od 50.000 dinara odričući se penzije zarađene u otadžbini, kako bi se obezbedilo što više paketića za najmlađe, koji nisu rođeni pod srećnom zvezdom.

Svi veseli, nasmejani i svečano obučeni

Njegova želja, takođe, bila je da im slatki darovi budu uručeni u prostorijama Dopisništva "Vesti", svetlim, prostranim, praznično ukrašenim, ni nalik memljivim sobičcima u predgrađima grada do kojih se stiže blatnjavim puteljcima, skrivenim od pogleda stanara lepih i udobnih višespratnica.

Poklone preuzimali ispred jelke

Kako su želje čitalaca za nas zapovesti, to smo u ime starine iz daleke Kanade, dva dana pred doček srpske Nove godine ugostili 52 mališana. Ovog puta došli su iz kampova sa Vidikovca, Resnika i Mirijeva. Istina, hteo je Đorđe Čordašević da paketićima ulepšamo ovaj dan i bolesnim mališananima, koji se leče u novobeogradskom Institutu za majku i dete, ali to nismo mogli da učinimo. Pre svega, zbog nedovoljnog broja slatkih darova.

Ali, i da bi što više dečice iz izbegličkih kampova osetilo čari praznika, jer njihovi roditelji, bake i deke nisu u mogućnosti mnogo da im pruže. Dok će u to vreme u bolnicama Deda Mrazovi redovno obilaziti bolesne mališane, što nije slučaj i sa zlosrećnom decom u kampovima do kojih je teško doći. Razumevši situaciju, Đorđe Čordašević, koji je od početka rada Humanitarnog mosta vidao rane obespravljenima i obeskućenima, pomagao lečenje bolesnima, oblačio gole i bose, omogućavao deci ukradenog detinjstva da dožive mnoge radosti, složio se sa donetom odlukom.

- Ovaj divni čovek nas nije izneverio ni za jedan praznik, posebno našu decu i omladinu. Nismo ni sumnjali da to neće učiniti i ove godine i da će i pored hiljadu prepreka na putu od Kanade do Beograda pronaći pravo rešenje kako bi njegovi darovi stigli. Sve ih je uspešno savladavao, poput poletnog mladića u najboljim godinama i zato će ga Bog nagraditi dobrim zdravljem i snagom i za neka buduća dobra dela od kojih on ne odustaje i verujem da neće sve do poslednjeg trenutka i daha. Iskreno se nadamo da ćemo imati priliku da se još jednom sretnemo u Beogradu. Do tada želimo da mu se od srca zahvalimo za sve što je učinio za nas i što nastavlja da čini - rekla je Olga Sojković, koordinator kampa na Vidikovcu, izbegla pre 14 godina sa Kosova.

I dok smo razgovarali sa Olgom, dečja graja je bivala sve veća, kao i uzbuđenje, koje je raslo iz minuta u minut dok su se okupljali oko šarene jelke, ispod koje je bilo mnoštvo šarenih paketića. Na stolu ih je čekalo i mnoštvo bombona i čokoladnih keksića, koje su ubrzo počeli da dele među sobom i jedu u slast dok ih neko ne prozove da priđu po svoj paketić. Delovali su kao da su se našli u zemlji čuda i pravi je podvig bio je izvući od njih bar nekoliko rečenica.

Najmlađi, koji je došao po paketić bio je šestomesečni Luka iz Resnika, koji je u toplom očevom zagrljaju, uprkos velikoj galami, samo nemo posmatrao šta se oko njega događa, osmehivavši se svakom ko mu se obrati. Paketići i imena su se u međuvremenu brzo smenjivali, pa je podela prošla u besprekornom redu. Svako je dobio po paketić, odlazeći iz prostorija "Vesti" sa velikim osmehom na licu. Kako pak, pojedini nisu mogli da prisustvuju podeli paketića zbog bolesti ili iz nekog drugog razloga, to su njihovi najmiliji preuzeli u njihovo ime darove kako bi im odneli u izbegličke sobe. Primivši darove od srca su se zahvalili i poželeli čika Đorđu svako dobro i sreću.