Bez novca, kolica jedina izvesnost

Starost je sudbina koja nas sve čeka. I dok ka njoj svi neumitno hrlimo, samo nam je jedna misao u glavi, a to je da tada budemo zdravi i ne zavisimo od tuđe nege, volje i pomoći. Srećni su oni koje porodica okružuje i tada im pruža svu pažnju ovog sveta. Ali, koliko je teško onima koji je nemaju i oslanjaju se samo na sopstvene snage, zna najbolje 71-godišnja Dobrila Grujić iz Beograda, čije naglo propadanje kolena preti da je zauvek veže za invalidska kolica.

Teško pokretna: Dobrila Grujić

- Ceo život sam radila i trudila se da živim od svojih deset prstiju, a posebno kada sam pre 16 godina ostala bez voljenog supruga i svog velikog životnog oslonca. Čistila sam stanove, čuvala decu, kuvala... Mnogo toga sam lepog i ružnog preturila preko leđa tokom svog postojanja. Odnedavno počela sam da osećam strašne bolove u levom kolenu i otišla na pregled. Dali su mi terapiju i poslali me kući. Išla sam i na fizikalne terapije, ali to nije pomoglo. I tako u nekoliko navrata, dok nisam počela da osećam vrtoglavicu i da hodam uz pomoć štapa. Oba kolena su mi zbog hroničnog obolenja u veoma lošem stanju. Kako to u našoj državi biva, stavljena sam na listu čekanja za operaciju na Institutu za ortopedsko-hirurške bolesti Banjica. Prošlo je godinu dana od tada, a ja još nisam stigla na red... - započela je priču Dobrila Grujić, po struci nastavnica fizičkog vaspitanja, koja se, nažalost, nikada nije bavila ovim poslom.

U strahu da ne padne u postelju, ova nesrećna žena je sve vreme tražila način kako da što hitnije bude podvrgnuta hirurškom zahvatu, osećajući da su njene snage da ostane na nogama stigle do krajnjih granica. Tračak nade joj se ukazao kada su joj rekli da ukoliko plati operaciju to može biti učinjeno čim pre.

- Samo što su mi objasnili da mogu u kratkom roku biti podvrgnuta operaciji usledio je hladan tuš, a to je saznanje koliko ona košta. Reč je o čak 600.000 dinara, što iznosi oko 5.250 evra. Ova suma je za mene pusti san. Nisam u penziji, a da sve bude teže još radim kod dve porodice, kuvajući im. Za drugo nisam sposobna zbog užasnih bolova koje trpim. Jedva uspem i da odem na posao. Sve je to golema muka. Primanja su mi, kao što možete da pretpostavite, minimalna, jedva dovoljna da pokrpim sopstvene potrebe - rekla je Dobrila boreći se sa nabujalim emocijama, dodavši:

- Nemajući kud odlučila sam da se posredstvom "Vesti" obratim za pomoć humanim zemljacima u dijaspori, o čijoj sam plemenitosti čula od poznanika. Teško mi pada sve to, ali nemam drugog izlaza. Bojim se da ove moje noge neće dugo izdržati. Dokaz za to je i nedavni incident, kada sam iznenada pala u stanu, rasekla glavu i povredila rebra. Ne smem ni da zamislim šta bi sa mnom bilo da padnem u postelju. Život je tako hteo da ostanem bez voljenih, a i da nikad ne osetim radost majčinstva. Nemam kome drugo da se obratim. Nadam se da će me ti dobri ljudi razumeti...